БиХ има услове за “Отворени Балкан”, али нема воље за повезивање с регионом

Извор: Независне новине

Босна и Херцеговина има готово све потребне предуслове да би ушла у идеју “Отворени Балкан”, коју су започели Србија и Албанија, а касније прихватила Сјеверна Македонија.

Примјера ради, недавно је и Управа за индиректно опорезивање БиХ дигитализовала своје царинске послове и налази се међу најнапреднијим царинским испоставама у региону. Наредни задатак у “Отвореном Балкану” ће бити дигитализација и спајање на централни сервер свих граничних робних испостава како би се створили услови за отварање граница за теретни саобраћај. Превозничке фирме, примјера ради, жале се да њихови камиони и до 80 одсто времена проведу на граничним прелазима, што представља губитак новца, ствара гужве и поскупљује робу коју конзумирају грађани. Осим тога, БиХ је, захваљујући ЕУ и донацијама других партнера, дигитализовала значајан дио своје јавне администрације. Путне и личне исправе БиХ су међу најнапреднијим не само у региону, већ и у Европи, а “Отворени Балкан” предвиђа слободу путовања, пребивалишта и рада за држављане свих земаља у региону. БиХ има сву потребну техничку инфраструктуру да овај нови режим примијени, али наша земља и даље одбија да постане дио ове иницијативе, иако би она донијела добробити за све грађане.

Сташа Kошарац, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара, каже да је “Отворени Балкан” шанса за БиХ да оствари бољу економску перспективу.

Kошарац је навео да је БиХ на тржиште ЦЕФТА извезла робе у вриједности 1,08 милијарди марака, што је за 29,6 одсто више него у првих шест мјесеци прошле године. “Наш најзначајнији партнер по обиму размјене је Србија, на чије тржиште смо извезли робе у вриједности 732 милиона марака, што представља повећање за 32 одсто у односу на прошлу годину”, навео је Kошарац.

Kако је истакао, “Отворени Балкан” би аутоматски значио бољу економску перспективу за БиХ, имајући у виду обим размјене и ниво економске сарадње.

“Регионална економска зона ће омогућити олакшану трговину робом и услугама, као и слободно кретање људи и капитала, те допринијети већем економском расту, смањењу незапослености и привлачењу инвестиција”, рекао је Kошарац.

Ипак, БиХ и даље не жели да се прикључи овој иницијативи, а разлози за то су комплексни. Из Републике Српске тврди се да блокаде долазе из Сарајева, јер не желе да БиХ буде превише везана за Србију.

Подсјећања ради, највећи пријатељи самопроглашеног Kосова у Америци и Њемачкој, без чије подршке оно не би могло да прогласи независност, сада позивају Kосово да престане с блокадама и прикључи се овој иницијативи, јер би иначе могло остати мимо свих економских токова.

Приликом недавног неформалног брифинга, “Независним” је у Регионалном центру за сарадњу, тијелу које је формирано да буде фацилитатор стварања регионалног заједничког тржишта, речено да ће се Kосово, али и остале земље које не желе да буду дио ове иницијативе, ускоро суочити с чињеницом да ће остати по страни и неће бити укључено у најважније токове, што се сада полако показује у пракси.

Наиме, “Независне” су јуче пренијеле изјаву Џејмса О’Брајана, “оца” Дејтонског споразума, који је на панелу блиском америчкој и њемачкој администрацији упозорио да би Запад могао напустити досадашњи модел безусловне подршке за свих шест земаља западног Балкана и да би се могао фокусирати да помаже оним земљама које желе да спроводе у дијело идеју о заједничком регионалном тржишту, што би требало да упали аларм и у БиХ.

Напомене ради, важно је знати шта заједничко регионално тржиште обухвата. Оно представља простор слободног кретања људи, робе, услуга и капитала, без царинских контрола и бирократских препрека. То такође значи да, примјера ради, фирма из БиХ може отворити подружницу у Србији као да је отвара негдје у БиХ или да радник из Србије може посао тражити и наћи у БиХ без бирократије или било каквих боравишних дозвола.

Да би ова идеја профункционисала у пракси, морао би да буде успостављен и суд за рјешавање спорова, али и начин финансирања социјалних фондова и других давања на заједничком нивоу.