Kако тијело реагује на врућине: Топлотног удара нису поштеђени ни млади и здрави
Извор: Независне новине
Kако високе температуре утичу на наше тијело и зашто их тешко подносе не само старији људи и хронични болесници, већ и млади?
Одговор се крије у терморегулацији.
Наиме, како температуре ваздуха расту, тако наше тијело које је навикнуто да одржава температуру на 37,5 степени Целзијуса, мора више да се труди како би спријечило да му унутрашња температура скочи.
У том “послу” отвара више крвних судова близу коже, јер на тај начин отпушта врелину у окружење и почиње да се зноји.
Kако зној почиње да испарава, тако се повећава топлота коју отпуштамо преко нашег највећег органа – коже.
Знојење је корисно за наш организам, али у исто вријеме оно представља напор, јер се тијело више напреже.
Отворени крвни судови доводе до нижег крвног притиска и тјерају срце да ради јаче да би крв могла да циркулише.
Kад се знојимо, неријетко осјећамо благи свраб или стопала почну да отичу кад крвни судови почну да попуштају, прноси портал “Телеграф”.
Ако крвни притисак нагло падне, до органа не стиже довољно крви, па расте ризик од срчаног удара.
У исто вријеме, усљед знојења остајемо без течности и соли, и равнотежа између њих у тијелу се мијења.
У комбинацији са сниженим вриједностима крвног притиска долази до топлотне исцрпљености коју прате вртоглавица, мучнина, збуњеност, главобоља, дезоријентација, грчеви у мишићима, падање у несвијест, појачано знојење и умор.
Топлотна исцрпљеност није опасна уколико можемо да се расхладимо пола сата послије појаве првих симптома.
Али, ако презнојавање и изложеност високим температурама потрају, ризикујемо топлотни удар.
Овом стању посебно су изложени дијабетичари, бебе и мала дјеца, слабије покретне особе, као и хронични болесници који у оквиру редовне терапије узимају лијекове за снижавање крвног притиска, диуретике, особе које имају епилепсију, Паркинсонову болест…
Симптоми топлотног удара:
- јака пулсирајућа главобоља
- одсуство знојења
- температура изнад 40,5 степени Целзијуса
- мучнина и повраћање
- убрзани пулс и дисање
- дезоријентисаност и несвјестица
ПРВА ПОМОЋ
- боравак у просторијама са клима уређајем
- стављање хладних облога и леда на врат, леђа, пазух и препоне
- лећи у каду са млаком или хладном водом