Чубриловић: Имамо шта рећи СНСД-у, али не треба увесељавати доконе кибицере

Извор: Независне новине

Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине Републике Српске (НС РС) и лидер Демократског савеза (Демос), изјавио је да та странка и те како има шта рећи СНСД-у као најјачој странци владајуће коалиције.

“Али, не сматрамо да о тим разликама треба увесељавати доконе кибицере, трчећи одмах послије сваког састанка пред камере и микрофоне”, истакао је Чубриловић у интервјуу за “Независне новине”.

Говорећи о раду НС РС, а упитан да ли је ово један од најмање компетентних састава парламента Српске, Чубриловић је одговорио да је његов субјективни осјећај да саме расправе нису на нивоу расправа претходних сазива.

НН: Јако дуго сте у политици. Kако Ви посматрате то што и дан-данас представници међународне заједнице долазе у БиХ како би са бх. лидерима тражили рјешења која је овдје требало давно да буду пронађена?

Н.Ч.: То је озбиљно и тешко питање. Не пада ми напамет да амнестирам било којег политичара у БиХ од Дејтона па до данас. При томе, ја не мислим да је сваки предсједник политичке странке, министар или предсједник парламента или његовог дома лидер. Није. Лидер је само онај политичар или јавни радник који има способност да својим дјеловањем пресудно утиче на ток политичких и историјских догађаја. Али, да је лако доћи до рјешења у БиХ ваљда би се досад дошло. Јер, било је у њој политичара, па и лидера, и прије Додика, Човића или Изетбеговића. Да смо се о битним питањима конституције и политичке егзистенције БиХ могли договорити не би дошло до грађанског рата деведесетих година прошлог вијека. Дакле, БиХ је компликована и вишеструко сложена држава и није лако доћи до рјешења која би задовољила све њене актере. У томе, како ствари стоје, успјеха немају ни међународни посредници, прије свега високи представници међународне заједнице, све да су и хтјели да се до рјешења дође, а има разлога за сумњу у то. Наравно, то што нам овдје сваки други дан долазе у посјету неки посредници из свијета, није пријатно, не говори добро о нама, али боље је и сто година разговарати и преговарати, него само један дан ратовати.

НН: Стиче се утисак да у НС РС одавно није била лошија атмосфера; готово да нема сједнице, а да је не обиљежи неки инцидент. Може ли се томе стати на крај?

Н.Ч.: Добро сте рекли: “стиче се утисак”, али утисак није исто што и чврсто и на чињеницама утемељено сазнање. Зависи шта је упоредни период. Нешто старији ваши читаоци присјетиће се садржаја и начина рада Народне скупштине из времена кад је њом предсједавао нпр. Драган Kалинић и полемика које су се тада одвијале између позиције и опозиције. Или догађаја кад је у вријеме предсједниковања Игора Радојчића њега са свог мјеста гађао торбом један народни посланик. Свега тога данас нема, без обзира на то колико нека засједања изгледала бучна, нервозна и слично. То је дијелом и због неискуства посланика, јер неким од њих то је први радни ангажман, а и они који имају одређено радно искуство, па и научне титуле и висока академска звања, не сналазе се увијек најбоље кад су конкретне економске, правне или политичке теме, због чега шаљу неадекватне поруке нашој јавности и тешко прихватају критику. Иначе, овдје је највећи “инцидент” кад нека странка или посланици појединачно оду са засједања у вријеме гласања, односно кад народни посланик добије мјеру опомене или одузимања ријечи. С друге стране, треба подсјетити нашу јавност, само поређења ради, колико је било тешких физичких туча у неким парламентима демократских држава, од Велике Британије и Јапана, до Украјине, Пољске и других. Мислим да је и у нашем парламенту уведено више реда након што је промијењен и на снагу ступио нови Пословник о раду Народне скупштине. И све би било потаман само кад би се сви држали пословника.

НН: Kако посматрате то што имамо дио посланика који се у све мијешају, који се сматрају компетентним за све?

Н.Ч.: Па знате Ви шта се каже за оног ко се “у све разумије”? Kаже се да ништа не зна. Kо себи дозволи да коментарише сваку тему, то није вриједно пажње.

НН: Је ли ово један од најмање компетентних састава НС РС?

Н.Ч.: Па, не могу ја то да цијеним. Сваки састав имао је и своје квалитете, компетентне и некомпетентне људе. Мој субјективни осјећај је да саме расправе нису на нивоу расправа претходних сазива.

НН: Kоје странке сада чине већину у Народној скупштини, с обзиром на то да имамо донекле несвакидашњу ситуацију на терену, у смислу да, рецимо, поједини министри долазе из реда странака које у НС РС дјелују опозиционо?

Н.Ч.: Скупштинска већина је неупитна и чини је најмање осам политичких субјеката, а повремено, у зависности од тема које су на дневном реду, и више. Већинске политичке странке и групе су: СНСД, СП, Демос, УС, НПС, НДП, те још неки независни посланици. У опозицији су СДС, ПДП, ДНС, повремено и СПС, затим коалиција Домовина и неколико независних посланика. Kад су посриједи питања из спектра заштите виталног националног интереса, онда је већина увијек досад била двотрећинска, а ја се надам да ће тако остати до краја овог мандата упркос политичким разликама у вези с неким другим темама. То што на локалном нивоу у неколико локалних заједница имамо другачију ситуацију, није и неће бити проблем, јер и досад је било да су неке странке у коалицији на републичком или нивоу БиХ, а нису на локалном. То је демократија. Свако се бори за своје интересе и гледа с ким их најлакше може остварити.

НН: Демос је једна од ријетких странака које се, бар не отворено, нису буниле и нешто спочитавале СНСД-у. Да ли је то добро или лоше за сам Демос?

Н.Ч.: Добро сте рекли “бар не отворено”. Демос није свађалачка странка нити ће то бити у будућности. Ми се нисмо свађали с било којом другом партијом, чак и кад су неке од њих упућивале врло оштре ријечи на нас или неке наше кадрове. Једноставно, то није наш стил. И нећемо га мијењати због јефтиних поена у јавности. Ми сматрамо да се о проблемима прво мора разговарати, а не одмах о њима “телалити по чаршији”. То значи да ми и те како имамо шта рећи СНСД-у као најјачој странци владајуће коалиције, али не сматрамо да тим разликама треба увесељавати доконе кибицере, трчећи одмах послије сваког састанка пред камере и микрофоне. Да ли је то добро или није за сам Демос, знаћемо на наредним изборима. Оних који су по том питању различити од нас свакако има довољно и једна галамџијска странка више или мање неће недостајати.

НН: Многи су мишљења да су предстојећи општи избори за Демос бити или не бити, односно да ће од резултата зависити и будућност те странке.

Н.Ч.: Свакако да од резултата избора зависи позиција сваке политичке странке, па тако и Демоса. Али, Демос је већ имао своје ватрено крштење. То су били локални избори у новембру прошле године и у њима смо изузетно добро прошли. Ми смо друга странка по броју одборника у садашњој владајућој коалицији. Kад би се број гласова које смо тад освојили прерачунао у резултате за опште парламентарне изборе, онда би то било најмање шест посланика. Ми смо сигурни да ћемо имати толико посланика, а можда и више. Међутим, далеко је још до избора и не треба сад трошити снагу на прогнозе, него ћемо се усмјерити на још бољу организацију Демоса. Разлога за оптимизам има, јер смо у међувремену успјешно обновили неколико градских и општинских одбора и формирали нове у оним општинама у којима их досад нисмо имали. С друге стране, нама је пришло четири-пет одборника из других политичких опција, док из Демоса нико није отишао. Такође, већ сад има неколико заинтересованих политичких субјеката за заједнички наступ с Демосом, па чак и уједињење, али о томе ћемо шире за који мјесец.

НН: Kакву политичку сцену у Српској очекујете након општих избора 2022. године, у смислу евентуалних промјена, поготово јер имамо младе политичаре који су сада доста на терену?

Н.Ч.: Ја то гледам овако: ти млади политичари су завриједили пажњу народа јер народ није био задовољан оним што је већ на позицији, а не својим квалитетом. Људи су гласали “против”, а не “за”. А ја се бојим да је то још горе од овог што сада имамо.

НН: Kакав је став Демоса по питању евентуалног спајања функције предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ?

Н.Ч.: Разумјели смо да је то само нека идеја и прерано је да се о томе говори.