Свијет ушао у еру екстремних непогода

Извор: SrpskaCafe

Поплаве у Њемачкој шокирале су научнике који се баве климатским промјенама. Упркос њиховим сазнањима о недаћама које климатске промјене неумитно носе, остали су затечени интензитетом и размјером елементарних непогода које су задесиле планету.

Након смртоносног топлинског таласа у САД и Kанади, гдје су температуре прије 14 дана расле и до 49,6°, потоп у централној Европи додатно је побудио страхове да климатски поремећаји, узроковани људским активностима, изазивају екстремне временске неприлике у већем обиму и раније него што се то предвиђало.

У савезним покрајинама Порајње и Сјеверна Рајна Вестфалија тако је након рекордних поплава дошло до изливања бројних потока и ријека. О размјеру поплава најбоље свједочи податак како су дијелови Фалачког Порајња и Сјеверне Рајне Вестфалија поплављени, а резултат тога је најмање 103 погинулих, 1.300 несталих те десетине хиљада поплављених домова. У року од само 48 сати пало је 148 литара кише по квадратном метру. Поређења ради, тај дио Њемачке обично види 80 литара кише у цијелом јулу. Научници непрестано упозоравају да ће људске активности узроковати све више поплава, врућина, суша, олуја и других облика екстремних временских прилика, али посљедња, готово апокалиптична догађања надмашила су нажалост и она најпесимистичнија очекивања.

– Изненађен сам овим бројкама. Рекорди су добро оборени. Сада смо ушли у нежељени домен, тачније еру екстремних непогода, и то раније него што смо предвиђали – рекао је Дитер Гертен, професор климатологије и хидрологије глобалних промјена на Потсдамском институту за истраживање климатских утицаја.

Његово мишљење дијели и Kарло Буонтемпо, шеф Одјела за климатске промјене при Kоперниковом институту из Утрехта.

– Премда су бројке веће него што смо очекивали, оно што смо видјели у Њемачкој углавном је у складу с тим трендом – рекао је Буонтемпо.

У прилог његовој тези иде и податак како се седам најтоплијих година од када се мјере температуре догодило од 2014. до данас, а сматра се како је такво загријавање узроковано издувним гасовима мотора, изгарањем шума и другим људским активностима. Kомпјутерски модели предвиђају да ће се рекорди рушити све чешће и на све више мјеста широм планете.

– Kада говоримо о екстремним температурама, олујама и поплавама, САД и западна Европа често су највише у средишту медија, али ванредне врућине видјели смо и у сјеверној Европи и Сибиру. Не ради се ту о локализованим инцидентима, већ о глобалним промјенама које се могу запазити у сваком дијелу свијета – упозорава Данијел Свејн, научник с калифорнијског универзитета.

Тако су у Лапонији и дијеловима Сибира у јуну такође забиљежене рекордне врућине, као и у бројним градовима у Индији, Пакистану и Либији. Предграђа Токија погодиле су најјаче кишне падавине откако су започета мјерења, а количина кише која обично на Лондон падне у једном мјесецу овог јула слила се на град у само једном дану.