Комисија: Свједочења демантују шефа хашког истражног тима

Извор: Срна

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године утврдила је да је шеф истражног тима Трибунала у Хагу Жан-Рене Руез као свједок на суђењу генералу Ратку Младићу изнио погрешне констатације да 28. дивизија тзв. Армије БиХ у пробоју са подручја под контролом Војске Републике Српске готово није имала губитке, већ да су страдали цивили.

У извјештају Међународне комисије наведено је да изјаве учесника у пробоју, припадника 28. дивизије потврђују да је таква тврдња нетачна.

Комисија наводи да су снаге Војске Републике Српске ангажоване у војној акцији “Криваја 95” /у документима се наводи назив Борбена активност “Криваја 95”, што говори о њеном мањем опсегу/ сачињавале јединице Дринског копруса ВРС, односно дијелови снага оних јединица које су се већ налазиле око енклаве Сребреница /Братуначка бригада, Милићка бригада и самостални батаљон Скелани/, као и снаге из других јединица Дринског корпуса Војске Републике Српске.

Процјењује се да су укупне ангажоване српске снаге бројале око 4.000 бораца. У активним дејствима на правцима напада “Криваја 95” било је ангажовано око 1.500 бораца Дринског корпуса, а на тим правцима браниле су се снаге веће од двије бригаде са батаљоном у резерви, што је укупно око 3.000 бораца, што значи да је однос био у корист 28. дивизије један према два /1:2/.

Након што су снаге Војске Републике Српске ушле у Сребреницу, наводи се у извјештају, главнина њихових снага запутила се према Жепи, што се такође значајно одразило на бројчано стање Војске Републике Српске на овом подручју.

Један број људи враћен је на подручје Зворника тек када су напредујуће снаге 28. дивизије запријетиле својим дејствима да угрозе ту општину.

Борбе спских снага са припадницима 28. дивизије тзв. Армије БиХ

Према извјештају Комисије, током читаве руте кретања 28. дивизије тзв. Армије БиХ у пробоју водиле су се борбе између ње и српских снага. Борбе су се водиле на територији под контролом Војске Републике Српске која је дејствовала у правцу непријатељске војне формације која се кретала на територији под њеном контролом.

– Жан-Рене Руез, шеф истражног тима Хашког трибунала саопштио је у својству сведока, током унакрсног испитивања од тужиоца Меклоски, на суђењу генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу да 28. дивизија Армије РБиХ током пробоја готово и није имала губитке, већ да су страдали цивили. Он наводи да је 28. дивизија Армије РБиХ имала 6.000 наоружаних бораца и да је 6.000 бораца стигло у Тузлу. Ријеч је о очигледно погрешној констатацији и неутврђеном чињеничном стању. Изјаве учесника у пробоју, припадника 28. дивизије Армије РБиХ потврђују да је таква тврдња нетачна – наводе у Комисији.

Дана 11. јула 1995. године у послијеподневним часова до поноћи су се припадници 28. дивизије окупили на подручју села Шушњари и Јаглићи. Након постројавања по бригадама и наредбе Команде 28. дивизије, 12. јула 1995. око 1.00 часова јединице на челу колоне крећу у пробој ка Тузли преко територије под контролом српских снага.

Имајући у виду да је зачеље колоне остало на локацији Шушњара/Јаглића све до поднева 12. јула, у раним јутарњим часовима 12. јула у сектору Равног Буљима Војска Републике Српске уочила је један дио колоне и отворила ватру. Према изјавама свједока у том артиљеријском нападу страдало је између 500 до 1.000 људи.

– У касним поподневним часовима 12. јула дио колоне 28. дивизије ападнут је у подручју села Шиљковићи. У том догађају 28. дивизија трпи велике губитке у људству. На основу претходног договора, село Каменица је одређено као мјесто окупљања 28. дивизије, односно мјесто на ком је одлучено да се сачека зачеље колоне – наводи се у извјештају.

У вечерњим часовима 12. јула 28. дивизија се поново постројава по бригадама у близини села Каменица. Исте вечери Војска Републике Српске започиње јак напад из артиљеријског и пјешадијског наоружања.

Према изјавама очевидаца, припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ који су давали изјаве својим војним и цивилним службама безбједности, у том нападу страдало је између 2.000 и 3.000 људи.

У вечерњим часовима 12. јула Команда 28. дивизије доноси одлуку да припадници активног састава 28. дивизије крену у пробој путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље. У складу са тим одлучено је да резервни састав 28. дивизије тзв. Армије БиХ остане на подручју Каменице и да сачека активни састав да се врати по њих. У том дијелу колоне остала је и 282. бригада 28. дивизије под командом Ибре Дудића.

Међусобне борбе припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ

У извјештају Комисије се наводи да је та одлука довела до конфронтација и међусобних борби између припадника 28. дивизије у којим је, према изјавама очевидаца, био значајан број страдалих.

У предвечерје и у вечерњим часовима 12. јула 1995. године Војска Републике Српске започела је интензивну војну акцију у подручју од села Мратинци до Коњевић Поља. Током ноћи 12. на 13. јули 1995. године водиле су се борбе између припадника 28. дивизије који су мимо своје воље остављени на подручју Каменице. Свједоци наводе да је те ноћи на том дијелу руте страдало око 1.000 људи из колоне.

Борбе 13. јула

Према извјештају, у раним јутарњим часовима 13. јула 1995. године, од 4.00 до 8.00 часова, припадници 28. дивизије прешли су преко путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље. У изјавама очевидаца наводи се да је између 500 и 1.000 људи страдало током прелаза јединца 28. дивизије преко асфалтног пута.

Јединице 28. дивизије покушавале су прећи асфалтни пут на подручју села Сандићи када је дошло до борби са снагама Војске Републике Српске. Иако је било договорено да ће се чело колоне вратити по задњи дио колоне, који је остао на подручју Каменице, то се није десило. Задњи дио колоне остао је у окружењу српских снага.

У извјештају се наглашава да је 13. јула 1995. у временском периоду од 9.00 до 15.00 часова, Војска Републике Српске блокирала пут Нова Касаба – Коњевић Поље, одређени број група људи из колоне предао се у селу Сандићи, а друге групе предале су се на подручју између Коњевић Поља и Нове Касабе.

– Команда и одређени број јединица 28. дивизије тзв. Армије БиХ успјели су прећи путну комуникацију Нова Касаба – Коњевић Поље 13. јула 1995. године у временском периоду од 4.00 до 8.00 часова. Дан раније, 12. јула 1995. на постројавању бригада у мјесту Каменица /Братуначка Каменица/ договорено је да наредно постројавање буде на локалитету Удрч, које се налази око 13 до 15 километара након путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље – истиче се у Извјештају.

Постројавање јединица на Удрчу почело је у јутарњим часовима 13. јула 1995. Велики дио колоне није успио прећи путну комуникацију и остали су у окружењу српских снага. Команда 28. дивизије тзв. Армије РБиХ донијела је одлуку да пошаље дио елитних снага да омогући прелаз јединица које су остале у окружењу.

Између 15.00 и 16.00 часова 13. јула 1995. српске снаге започеле су артиљеријски напад на 28. дивизију на подручју Удрча. Команда 28. дивизије због ових или неких других непознатих разлога мијења одлуку да се дио снага врати по јединице у окружењу, те доноси наредбу да јединице заједно са Командом крену даље и пробој у правцу Тузле.

Борбе 14. јула

– Дана 14. јула око 7.00 часова одвијале су се тешке борбе на подручју села Липље. Истог дана, 14. јула 28. дивизија наставила је пробој у правцу села Снагово и Марчићи. Током 14. јула у временском периоду од 14.00 до 21.00 часова водиле су се борбе у селу Снагово и на подручју села Липље, као и на правцу према селу Марчићи. Исте вечери, 14. јула, водиле су интензивне борбе између 28. дивизије и Војске Републике Српске на подручју села Марчићи – каже се у извјештају.

У тим борбама Војска Републике Српске, поред пјешадије, користила је и оклопна борбена возила, а на тој локацији 28. дивизија је имала велике губитке у људству.

Борбе 15. И 16. јула

На подручју Крижевачких њива, села Парлог, Пандурице и Баљковица – која се налазе на врло краткој удаљености једна од друге – настављене су борбе. Током 15. јула 1995. на том подручју вођене су велике борбе између 28. дивизије и Војске Републике Српске. Припадници 28. дивизије нанијели су велике губитке Војсци Републике Српске.

Том приликом су заплијенили неколико тенкова, прага и камиона са наоружањем и војном опремом. Тога дана борбе су се наставиле у вечерњим часовима и током ноћи 16. јула.

У међувремену остатак колоне 28. дивизије који је прешао путну комуникацију Нова Касаба – Коњевић Поље придружио се јединицама на челу. У раним јутарњим часовима око 4.00 и 5.00 часова, након интензивних борби и великих губитака на обје стране, 28. дивизија покушава да пробије посљедњу линију одбране Војске Републике Српске, те да се пробије на територију под контролом тзв. Армије РБиХ.

Комисија наводи и да су, имајући у виду близину територије под контролом тзв. Армије БиХ, снаге те армије дејствовале из правца Тузле по линијама Војске Републике Српске, пружајући подршку 28. дивизији која се пробијала кроз територију под контролом Војске Републике Српске и озбиљно угрозила и линију фронта. У међувремену су вођени преговори између 28. и 24. дивизије и команде Зворничке бригаде Дринског корпуса Војске Српске.

Договор о пропуштању

Нешто прије 13.00 часова 16. јула линија је пробијена и у међувремену је постигнут договор о пропуштању колоне. У временском периоду око 13.00 до вечерњих часова 28. дивизија прелази на територију под контролом бошњачке стране на Незуку. Наредног дана, 17. јула, колона 28. дивизије наставила је да прелази линију разграничења све до 18.00 часова.

У извјештају се наглашава да је највећи број припадника 28. дивизије прешао на територију под контролом тзв. Армије БиХ 16. и 17. јула. Међутим, мање групе из колоне нису се успјеле у том периоду пребацити на територију под контролом тзв. Армије БиХ.

Мање групе војника су у наредним данима наставиле покушавати да се пробију. Одређени број њих је у томе успио, док су неки гинули у борбама, а неке је заробила Војска Републике Српске и накнадно су размијењени. Постоји могућност да је било и примјера ситуационих убистава.

– Групе припадника 28. дивизије које су заостале за челом колоне у данима који су слиједили након великих оружаних сукоба од подручја Снагова, све до територије под контролом Армије РБиХ, наилазиле су на тијела страдалих у пробоју. Процјењујемо, на основу изјава очевидаца, да је од путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље до линије пробоја у близини Незука, територије под контролом Армије БиХ, страдало око 1.000 припадника 28. дивизије Армије РБиХ – наведено је у извјештају.

Извјештај Независне међународне комисијње за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице објављен је на сајту Комисије и Републичкиог центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.