Toma Fila: Amerika želi zacementirati laži iz devedesetih

Izvor: Glas Srpske

Haški tribunal napravljen je i osmišljen kako bi na doživotnu robiju osudio tri čovjeka – Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, a nakon što je i bivšem komandantu Vojske Republike Srpske izrečena jedna “isprojektovana” drakonska kazna, ovaj sud je završio sa svojim zadatkom koji su pred njega postavili zapadni centri moći.

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” poznati beogradski advokat Toma Fila, otkrivajući u nastavku ovog razgovora i zašto je stvarnim tvorcima ovog inkvizitorskog suda bilo toliko važno da baš njih trojicu osudi na maksimalne kazne i s kojim prizemnim motivima su se rukovodili. Fila koji je inače učestvovao u odbrani nekadašnjeg predsjednika Srbije Slobodana Miloševića, objašnjava kako je Hag prvobitno u glavama tvoraca ovog suda bio isprojektovan kako bi se Radovan Karadžić i Ratko Mladić bili kažnjeni, ali je onda, naknadno, tom spisku pridodat i Milošević.

– On je pridodat ovom spisku jer je u Dejtonu odbio da preda Kosovo. Kada se tamo razgovaralo i pregovaralo o BiH, iza zatvorenih vrata se poteglo i pitanje statusa ove južne srpske pokrajine. To se jedno vrijeme krilo kao tajna, ali mi je to jednom prilikom otkrio pokojni Momir Bulatović koji je bio jedan od svjedoka tih događaja. Amerikanci su tada od  Miloševića tražili da u roku od tri do šest meseci provede referendum na Kosovu. Kakav bi bio rezultat istog nije teško pretpostaviti, pošto su Albanci bili u većini. Milošević je naravno to tada odbio i istog momenta je bilo jasno da će i on jednog dana završiti u Hagu. Verujem da je i sam Milošević to znao, negde u dubini duše na određeni način. I tada je u Dejtonu, i nakon njega, zapisano u određenim beležnicama da njih trojica moraju biti kažnjeni. Te konce iza haških kulisa su i kasnije vukli Amerikanci. Ko će drugi. A ostali su samo bili haška posluga gospodaru. I nema tu šta više da se doda. Ali, ono što je i dalje nedokučivo, jeste šta je njihov krajnji cilj. To je ono što mi još uvek ne mogu da dokučim. To je ključno pitanje. Da li im je dovoljno to što imaju vojnu bazu Bondstil na Kosovu ili nije? Da li u narednom periodu žele da upropaste Republiku Srpsku? Kada bi kojim slučajem bila priznata nezavisnost Kosova, verovatno bi onda oni rekli, hajde da sada vidimo šta ćemo sa Srpskom. To bi se onda moglo poput virusa  proširiti i na recimo Sandžak, za koji bi se tražila nekakva autonomija – kaže Fila.      

G.S.: Osvrnimo se malo na presudu generalu Ratku Mladiću i niz proceduralnih i činjeničnih propusta kojih je u sudskom postupku očigledno bilo prema tvrdnjama tima odbrane.

FILA: U čitavoj toj jadnoj i pravno sramnoj i nakaradnoj presudi, na svu sreću ima i nekoliko pozitivnih stvari. Kako ono kažu, ponekad i u lošim stvarima ima i neka dobra. Jedna od njih je sigurno i to što se Republika Srbija nigdje ne pominje u presudi generalu Mladiću. To je, naravno, strašno pogodilo kako bošnjačke tako i hrvatske političare. I naravno, dobro je i što ni pet opština iz Republike Srpske nije “zakačeno” za genocid poput Srebrenice. To je jedino jadno i dobro u celoj ovoj priči. Sve ostalo je negativno  i teško svarivo. Moje mišljenje je  kako je genocid u Srebrenici izmišljen da bi se prikrio onaj pravi koji se desio – a to je proterivanje Srba sa prostora Hrvatske. 

G.S.: Šta mislite o izdvojenom mišljenju sudije Nijambe, da li ono može biti smjer u kom bi tim odbrane mogao djelovati u narednom periodu?

FILA: Kao prvo, treba se prisetiti, da je Nijambe, kao sudija izdvojila svoje mišljenje i u slučaju “Tolimir”. Ona je tada navela da genocida u Srebrenici nije bilo, odnosno da taj zločin nema te elemente. Nijambe je u slučaju “Mladić” ostala samo dosledna svojim ranije izrečenim stavovima i mišljenjima. Njeno obrazloženje koje je napisano na 60 strana srpska strana treba iskoristiti i medijski propagirati, a kako bi međunarodna javnost videla da čitava ta nametnuta priča ima i svoju drugu stranu. Nema nam druge.  

G.S.: Tim odbrane ima 12 mjeseci od dana prijema presude u pismenom obliku da “potegne” za vanrednim pravnim lijekom koji je predvidio haški mehanizam, te da zatraži ponavljanje suđenja. Može li se u ovom periodu nešto promijeniti u dosadašnjoj haškoj praksi?

FILA: Ne verujem. Teško. Određene haške sudije su imale domaći zadatak da osude na maksimalne kazne Mladića, Karadžića i Miloševića. I oni su taj posao odradili. U agendi tog domaćeg zadatka stoji i kako Srbe treba proglasiti genocidnim narodom, a Republiku Srpsku genocidnom tvorevinom. I oni su to kroz sve dosadašnje sudske presude pokušali uraditi. Te sudije imaju basnoslovne plate i moćne zaštitnike. Ali njih odlikuje i neviđeni bezobrazluk. Stečajni upravnik haškog mehanizma Karmel Ađijus i tužilac Serž Bramerc nedavno su tražili da im se produži mandat.  Ne znam šta misle, da do penzije tamo rade i proganjaju Srbe.      

G.S.: Da li nakon svih ovih presuda protiv Srba, očekujete da iz nekih kuhinja bude otvoreno, recimo, pitanje imena Republike Srpske, odnosno koliko one sada mogu biti oružje u rukama onih koji su sve i zakuvali na ovim prostorima?

FILA:  Oni će nastaviti sa svojom dosadašnjom pričom i na sve načine će pokušati da da ograniče vlast Milorada Dodika. To je njihova želja od početka, a koja je prvo išla od nasilnog menjanja izvornog Dejtona i prenošenja gotovo svih biti ovlaštenja na nivo BiH. Pokušava se obezglaviti Republika Srpska. Od nje žele napraviti praznu ljušturu. Ne znam koliko ljudi zna, ali je i čak granična entitetska linija pomaknuta te tako danas imamo situaciju da to nije 51 naspram 49, kao što je zapisano u Dejtonskom mirovnom sporazumu.     

G.S.: Da li u svijetlu svega ovog što smo do sada govorili možemo posmatrati i potez američko gpredsjednika koji je potpisao uredbu, ili bolje reći naredbu, prema kojoj će biti sankcionisani svi sa prostora zapadnog Balkana, odnosno prostora nekadašnje SFRJ i Albanije, a koj i ne budu poštovali međunarodne sporazume, ali i odluke Haškog suda?

FILA: Titov režim je od 1945. pa sve do 1949. godine masovno streljao ljude i otimao njihovu imovinu. Činjeno je to i crkvama. Tolike godine su prošle nakon tih nemilih događaja, a sada se ta imovina vraća stvarnim vlasnicima, naslednicima. E sada, zašto sve ovo pominjem. Pa zato što Amerikanci sada hoće da zacementiraju stanje na zapadnom Balkanu. Žele da spreče da se nakon 30 ili 40 godina ponovo otvaraju za njih neke bolne priče i teme. Na taj način pokušava se sprečiti i svaka priča i eventualna revizija svih događaja u Srebrenici, jer bi se sigurno utvrdilo kako je ta priča “naduvana”. Zločin jeste bio, ali ne i genocid. Sad donose zakone, propise i uredbe, te sankcijama i crnim listama prete svakom ko se drzne da priča o tim stvarima. U tom svetlu ja i gledam na ovu poslednju Bajdenovu uredbu, da se zaplaše svi oni koji drugačije misle i govore o montiranim procesima u Hagu. Ali, prisetimo se samo šta je o tim nemilim događajima govorio i pisao recimo kanadski general Luis Mekenzi koji je “pokrivao” to područje. Za njega u Srebrenici nije bilo genocida.. Isto su potvrdili i pripadnici holandskog bataljona. Oni su isticali kako je Naser Orić oko Bratunca pobio više od 3.000 srpskih civila. I deo Bošnjaka koji je svedočio u Hagu govorilo je da se radilo o proboju. Odbrana je dokazivala da je nemoguće da je bilo 8.000, ali sud se bavio pre toga utvrđenim činjenicama. Ponavljam i podvlačim, ovaj genocid je izmišljen da se prikrije “Oluja”. Kod “Oluje” u suđenju Anti Gotovini, utvrđeno je da je na Brionima napravljen plan kako da se isteraju Srbi iz Hrvatske. Prvo plan, pa realizacija. E to je genocid. Šta god da se desilo u Srebrenici, nije bilo planirano.

G.S: Koliko smo i mi sami krivi za sve ovo što nam se dešava, jer nismo znali na adekvatan način odgovoriti haškim izazovima? Recimo, Hrvatska je izdvojila ogroman novac za odbranu generala Ante Gotovine koga je zastupala advokatska kuća supruge bivšeg britanskog premijera Tonija Blera.

FILA: I Ramuša Haradinaja brani supruga Tonija Blera, odnosno njena advokatska kuća. Mislim da je timu odbrane plaćeno negdje oko 12 miliona funti. A što se tiče vašeg pitanja… Sećam se da smo znali moliti tužioce da nam daju pristup dokumentaciji i haškoj arhivi za odbranu jer se Srbija posle pada Miloševića ponašala gotovo neprijateljski prema nama advokatima. Tek dolaskom Rasima Ljajića i Aleksandra Vučića dobili smo pristup svim dokumentima, pa i onim poverljivim. Toliko o tome.

G.S: Da li je tačno da je Slobodan Milošević uhapšen i isporučen zbog 50 miliona dolara?

FILA: To ne mogu potvrditi, a ni demantovati. Jednu takvu priču sam čuo od ruskih kolega, koji su mi preneli kako je za to hapšenje i prebacivanje u Hag isplaćen određen novac. Ne mogu se setiti o kojoj se cifri tačno radilo. Hag je tada davao pet miliona dolara. Da li je tu bilo još novca, verovatno jeste. Koliko? Stvarno ne znam.

G.S: Negdje sam pročitao jednu Vašu izjavu u kojoj kažete kako ste tokom svoje višegodišnje profesionalne karijere jedino lagali u Hagu.

FILA: To je tačno, jer nisam imao kud. Morao sam da izmišljam nešto kako bi neke stvari odgodio i dobio na vremenu. Nikada svoj obraz nisam ukaljao ovde, ali tamo je bilo nemoguće drugačije funkcionisati. U svetu laži, moraš i ti da se prilagodiš, jer te inače nigde nema.

Tužbe

G.S: Šta mislite o najavi Kosova da će tužiti Srbiju za navodni genocid, a što se između ostalog nalazi i u programu aktuelne kosovske vlade na čelu sa Kurtijem?

FILA: Pa to je nemoguće, to su gluposti. Oni nemaju nikakva ovlaštenja za to. Oni su nepriznata država. To je propaganda koja treba da posluži za njihove dnevnopolitičke potrebe.

G.S.: A da li postoji mogućnost da vlasti Srpske pokrenu tužbe protiv dosadašnjih visokih predstavnika, ali koliko su realne i one protiv NATO?

FILA: Ni to neće vredeti. Ni prva, ni druga. Zapadne velike sile imaju potpunu kontrolu nad svim procesima, događajima, ali i institucijama koje bi trebalo da se bave tim. Verujem da vam je poznato da Amerika od svake države traži pre dolaska njenih vojnika na tu teritoriju da potpiše da oni ne mogu biti kažnjavani pred domaćim sudovima ni za jedno  učinjeno krivično delo. Navešću samo jedan primer. Jedan pijani Amerikanac je vozeći automobil zgazio bračni par u Makedoniji. Oni su na licu mesta smrtno stradali. Znate šta se desilo? Ništa. On je normalno otišao svojoj kući. Nije vođen nikakav sudski proces.