Сваке године Српска остане без 5.000 становника

Извор: Глас Српске

Република Српска је од посљедњег пописа становништва, процјењују статистичари, остала без 34.905 становника, а кривци за то су, наглашавају демографи, исељавање и негативан природни прираштај.

Након објављених резултата пописа становништва, домаћинстава и станова у Српској 2013. године, Републички завод за статистику израдио је процјену броја становника од 2013. до 2020. године. Према подацима завода, сваке године се у просјеку број становника смањи за 5.000, а најдрастичнија разлика забиљежена је лани, када је Српска имала 6.221 становника мање него 2019. године.

Процјена статистичара показала је да се на прсте једне руке могу набројати локалне заједнице које су лани имале више становника него 2013. године, а међу њима су Бањалука, Источно Сарајево и Требиње.

Најновији статистички подаци показали су да се из године у годину смањује и животни вијек грађана, који је лани износио 76,23 године, док је годину раније износио 77,15 година.

Разлози због којих Српска броји све мање становника су, истичу демографи, велике миграције, првенствено младих, што доводи до негативног природног прираштаја и смањења стопе фертилитета.

– Одлазак становника чини око 80 одсто губитка, док 20 одсто носи негативан природни прираштај. У БиХ је прошле године забиљежен рекордно негативан природни прираштај, односно већи је број умрлих него рођених за више од 16.000 – рекао је демограф Стево Пашалић.

Он наглашава да су статистички подаци забрињавајући, јер је и студија коју је урадио са студентима Универзитета у Источном Сарајеву показала да су општине попут Источног Дрвара, Источног Мостара, Чајнича, Пелагићева у фази изумирања.

– Захваљујући позитивним унутрашњим миграцијама градови попут Бањалуке су међу ријеткима у којима се повећава број становника – истакао је Пашалић.

Социолог Ведран Француз каже да се неповољни демографски трендови у БиХ настављају те да се посљедњих година и оно мало парова који остану на огњишту одлучује углавном на једно дијете.

Тврди да су незапосленост, социјална искљученост, обесправљеност само неки од фактора који утичу на грађане да траже алтернативу за своју дјецу у, прије свега, земљама западне Европе.