НСРС усвојила Закон о посебном регистру осуђених педофила
Извор: SrpskaCafe
Посланици у НСРС су усвојили Закон о посебном регистру лица правоснажно осуђених за сексуалне злоупотребе и искориштавања дјеце.
Измјене законског рјешења о такозваном регистру педофила добиле су једногласну подршку. Биле су неопходне, због одлуке Уставног суда Републике Српске од 26. маја. Тада је оборена уредба која има повратно дејство, а јуче је исправљен тај пропуст, па ће у регистар бити уписани и правоснажно пресуђени према ранијим законима. Усвојена је и Одлука о утврђивању општег интереса за ту одредбу.
Вртић у Добоју, приликом запошљавања, провјерава да ли су кандидати који конкуришу за радно мјесто пресуђивани за сексуално злостављање и искоришћавање дјеце. То је обавеза и осталих предшколских и образовних установа.
Већа заштита малишана у вртићима и школама, и мања могућност да им се приближе насилници. Многи од њих су одавно издржали казне, а нису евидентирани. Новим измјенама, и они ће бити у регистру.
– Суштина је дакле у томе да сва та лица буду обухваћена регистром, да се прати њихово кретање и да се на сваки начин поступа у смислу врхунске заштите. Да се ограничи приступ тим лицима вртићима, школама и мјестима гдје се окупљају дјеца – истакао је Антон Kасиповић, министар правде Републике Српске.
Иванка Марковић, која је била на челу Радне групе за израду закона из 2018. године, објашњава да починиоце очекује стални надзор.
Подаци о овим лицима у Српској неће бити јавни и доступни на клик, али ће у њих увид имати сви којима су неопходни за рад, попут школа, спортских огранизација, или органа управе. Kолико је таких лица, још се не може знати, јер ће у регистар бити уписани након издржане казне. Ово је велики искорак у заштити и унапређењу права дјетета, каже омбудсман за дјецу.
То истиче и психолог Ирена Спасојевић. Kаже и да је веома важно развити свијест – код дјеце да имају право да кажу не, да се заштите ма колико им то био неко близак, а код одраслих – да не осуђују жртве.
– Педофили су перфидни манипулатори, који суптилно наводе дијете у своју причу, прво намамљивањем и повјерењем. Обично имају социјалну подршку и родитеља и у ширем социјалном контексту, тако да дијете, осим што му оно вјерује, вјерује и индиректно, зато што му његови битни вјерују – наглашава Ирена Спасојевић.
Специфичност данашњег времена јесте и то што су непримјереним садржајима преплављене друштвене мреже и што је све више починилаца међу младима. Закон је успоставио регулативу, институције га спроводе, али је заштита дјеце од предатора – обавеза и родитеља, и комплетног друштва.