Ускоро нова оптужница за злочин у Добровољачкој

Извор: РТРС

Тужилаштво БиХ интензивно ради на новој оптужници за ратни злочин над припадницима ЈНА који су убијени 3. маја 1992. у улици Добровољачка, током претходно договореног извлачења из Сарајева, сазнаје РТРС. Новом оптужницом обухваћена су лица која су раније била предмет истраге, а која је обустављена у јануару 2012.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић каже да постоје незваничне потврде да је истрага у предмету “Добровољачка” отворена али да се Тужилаштво никада није јавно о томе изјаснило. Породице убијених војника и даље гаје наду да ће казна стићи починиоце тешког злочина у Добровољачкој.

Скоро десет година од срамне одлуке филипинског тужиоца Џуд Романа, предмет Добровољачка поново је активиран. Сазнајемо да ће Тужилаштво БиХ ускоро да подигне оптижницу за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника против више ратних, политичких, војних и полицијских званичника тадашње РБиХ, имена су одавно позната јавности. За Богдану Томовић , мајку војника ЈНА Здравка Томовића, убијеног у Добровољачкој, трачак наде у правду.

-Има Бога, биће правде али ко ће дочекати то је питање. Умро нам је Енес Тасо, изумиру ти прави свједоци који су ту били, а можда ће бити нешто а не знам хоћу ли и ја то дочекати – каже Богдана Томовић, мајка убијеног војника ЈНА у Добровољачкој.

Здравко Томовић упуцан је за воланом ПМВ које је било на зачељу колоне која се извлачила а не нападала, касније је подлегао повредама. Пуковници Енес Тасо и Јосип Ивановић те грађанско лице Иванка Станков иако рањени, преживјели су напад. Наоружани припадници ТО, Патриотске лиге, Зелених беретки бјесумучно су пуцали по свим возилима, војска није узвраћалу ватру. И видно обиљежен санитет био им је мета. Пуковник Комнен Жараковић био је тешко рањен, задржан у заробљеништву гдје је би физички малтретиран.

– Генерал Кукањац није вјеровао да ће напасти колону иако је имао обавјештајних података да Зелене беретке спремају напад. Сматрао је да је за безбједан излазак колоне довољна чињеница што има Алију Изетбеговића – нагласио је Комнен Жарковић, пуковник ЈНА 1992. године.

Ни та, као ни чињеница да је УНПРОФОР посредовао, није била довољна за миран излазак колоне ЈНА у правцу Лукавице. Намјера је била да се војска нападне, а српска страна оптужи за наводни напад на Сарајево. Алија Делимустафић, ратни министар унутрашњих послова РБиХ, када је 2002. ухапшен у Београду, рекао је да су масакром над војском руководили Ејуп Ганић и Хасан Ефендић. У својој књизи , Ефиндић то и потврђује.

– Ми смо донијели одлуку да се колона мора зауставити али у моменту када возило са Изетбеговићем буде ван опасности на Скендерији. У току ове акције погинуло је пет официра ЈНА, 4-5 је рањено. На нашој страни ниј било погинулих – одломци су из књиге из “Ко је бранио Босну” на страни 269. 

Изостанак пресуде за ратни злочин у Добровољачкој доказ је да правосуђе у БиХ ради селективно а таква правда и покушај да се само један народ пресудама Суда и оптужницама Тужилаштва БиХ учини одговорним за све страхоте рата, живот у овој земљи чини немогућим и излишним – каже предсједник Народне сксупштине Републике Српске.

– Пракса рада правосудних институција, на жалост показује да се преко оптужница и пресуда покушава дефинисатиа карактер рата у БиХ, по којем би Срби искључиво требало да буду одговорни, а Бошњаци амнестирани. Зато између осталог, нема ни оптужнице за ратни злочин у Добровољачкој – нагласио је Недељко Чубриловић, предсједник НСРС.

Блокаде, спречавање јединица ЈНА те отпочињање борбених дејстава на територији цијеле БиХ започело је у априлу 1992. што се види из директиве ТО тзв. Р БиХ. Злочин у Добровољачкој био је кулминација напада на припаднике и објекте ЈНА у Сарајеву који су касније усмјерни ка сарајевским Србима и њиховој имовини.