Обиљежавање 29 година од злочина у добровољачкој 10. маја

Извор: Срна

Двадесет девет година од злочина над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву биће обиљежено 10. маја, најавио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић.

– Намјеравали смо да и страдање у Добровољачкој улици, као и у Тузланској колони обиљежимо на мјесту гдје су ти злочини и почињени, али због епидемиолошкох мјера и ограниченог броја људи, то ћемо, као и прошле године, учинити у Источном Сарајеву, односно Бијељини – рекао је Милуновић новинарима.

Ни након 29 године од крвавог злочина злогласних паравојних муслиманских формација над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, породице жртава нису добиле одговоре на питања ко је наредио, а ко поубијао недужне младиће, као и зашто нико није одговарао за њихову смрт.

Нападом у Добровољачкој на колону ЈНА, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја, и то на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у Сарајеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

У овом крвавом пиру убијена су 42 војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, међу којим 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

У Дому ЈНА рањено је 26 лица, Радничком универзитету и Скендерији по три, Команди Друге војне области 30, Добровољачкој улици шест, те на другим локацијама 26, дакле укупно 71 војно лице, и то 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.

Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут “Зелених беретки” и “Патриотске лиге”.

При томе, општи је став из Републике Српске да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође, сноси велику одговорност јер је предмет “Добровољачка улица” тотално занемарило и игнорисало све вријеме, без судског епилога.

Некадашњи међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 лица, сматрајући да нису учинили кривична дјела која су им стављена на терет.