Невесињски кромпир на европском тржишту

Извор: РТРС

На тржишту Европске уније има више стотина производа који носе ознаку заштићеног географског поријекла, попут пршута из Далмације, маслиновог уља из Грчке или француског сира.

Од 2006. године и земље које нису чланице Уније, могу заштитити своје јединствене производе. Међу првим домаћим прехрамбеним производима који имају заштићено поријекло је и невесињски кромпир. Да ли је сада пут овог производа извјеснији и бржи на тржиште Европске уније?

У Придворцима недалеко од Невесиња, на газдинству Весе Радића обављена је садња кромпира на више од три хектара. Спој традиционалне производње и савремене механизације на ораницама, подно планине Вележ, даје производ који на тржишту нема достојну конкуренцију.

Весо Радић, произвођач кромпира, истиче да се кромпир производи на стари, традиционали начин. Додаје да је читаво поље без воде и да самим тим без воде не могу користити много хемије.

– Видите читаво поље нигдје немамо воде. Самим тим што нема воде не можемо ни користити пуно хемије,надморска висина је та која му одговора,климатски услови – каже Радић.

Овај кромпир добио је ознаку заштићеног географског поријекла, јер је произвођач испоштовао правила о системима квалитета за прехрамбене производе БиХ, који је усклађен са законодавством Европске уније, а једно од кључних је да кромпир потиче искључиво са територије Невесиња.

Шеф Одсјека за сертификацију и означавање хране Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Драган Брењо,  каже да је са овом ознаком произвођач лакше долази до купца.

– Произвођач има већу сигурнсот у тај производ када га види на тржишту са тим знаком,значи произвођач сам лакше долази до купца, самим тим тај производ има одређену цијеновну вриједнсот већу у одређеном проценту него производ исте категорије који није заштићен. То се показало на примјеру Европске уније гдје је проценат тренутно око 74 милијарде евра на годишњем нивоу заштићених производа – рекао је Драган Брењо.

Пут до кључног документа произвођачке спецификације и листе Завода за заштиту интелектуалне својине, почиње од удруживања произвођача. Заштићено име могу да користе произвођачи с тог географског подручја који се региструју. Овом ознаком купац има гаранцију и сигурност да иза производа стоји читав систем.

Грујица Вицо, професор Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву истакао је да када купац купи прозвод зна да је то баш тај производ, да је креиран по наведеној технологији и самим тим то му гарантује неки од стандарда Европске Уније.

Сертификовање омогућава произвођачима да постану дио заштићеног бренда и невесињски кромпир има већу шансу да се нађе на трпези у Европској унији. Али, ако заврши у ручку у неком домаћинству код нас, свакако ће испуњавати високе стандарде.

Дејан Шешлија из Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа каже да оваква процедура штити произвођаче од фалсификата.

– Ова процедура у значајном мјери штити произвођаче и од фалсификата и од нелојалне конкуренције, неовлаштеног кориштења имена, бренда и сл . и у крајњој линији доприноси позиционирању, сегментацији, позиционирању и брендирању тих производа како на домаћем тако и на међународном тржишту – каже Шешлија.

Значај правовремене заштите производа и њихов пут ка европским купцима могао би афирмисати и познати спор о поријеклу крањске кобасице између Хрватске и Словеније.