Извјештај Владе Савјету безбједности: Континуирани проблеми које изазива ОХР

Извор: Срна

Потпуним извитоперењем намјера и слова Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, ОХР је постао инструмент којим одређени чланови међународне заједнице спроводе владавину над БиХ, а све одлуке у погледу именовања и улоге високог представника узурпиране су и одузете странама потписницама Анекса 10, наведено је у четвртом поглављу 25. извјештаја Владе Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација.

У овом дијелу извјештаја наводи се да је тајан процес именовања новог високог представника супротан међународном правном инструменту којим је он успостављен.

Наводи се да сагласност страна у погледу улоге и именовања високог представника сада неке чланице међународне заједнице сматрају нерелевантним у тој мјери да се у процесу именовања стране потписнице Анекса 10 чак ни не консултују.

У документу се наводи да “стране које себе сматрају матичним старатељима БиХ не могу дјеци БиХ чак ни да дозволе да имају било какав глас у дефинисању подесне гувернанте, нити да знају како се уопште бира”.

Влада указује и на то да супротно Дејтонском мировном споразуму високи представник наставља да присваја легално апсурдна диктаторска овлашћења и одлукама доноси законе, поништава одлуке Уставног суда и смјењује изабране званичнике.

У тексту се упозорава да је недавно запријетио да ће поново посегнути, незаконито, за такозваним “бонским овлашћењима”.

– Високи представник је институција коју су стране потписнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, међу којима и Република Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката Дејтонског споразума и помаже странама у њиховим напорима – појашњава се у документу.

Наводи се да мандат високог представника не укључује никакво овлашћење, ни изричито, ни конклудентно, да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ.

У четвртом поглављу извјештаја указује се на ставове Метјуа Периша, стручњака за међународне односе и бившег правника у ОХР-у, који је навео да су функције високог представника “ограничене на координацију рада других међународних организација, те праћење и подстицање домаћих званичника да испуне своје дејтонске обавезе”.

Текст подсјећа и на изјаве бившег британског амбасадора у БиХ Чарлса Крофорда, који је помогао у креирању “бонских овлашћења”, а који је написао да “бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ”, те да су се “изродила у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно”.

У извјештају се напомиње да је повратак бивше диктаторске праксе високог представника немогућ зато што је данас раширено схватање, и у БиХ и изван ње, да су таква овлашћења незаконита, нелегитимна и контрапродуктивна.

С обзиром на то да све више посматрача и званичника отворено потврђује да Анекс 10 не даје никакав правни основ за бонска овлашћења, у извјештају Владе се напомиње да високи представник сада тврди да овлашћења црпи не само из Анекса 10, него и из резолуција Уједињених нација.

– Његову тврдњу у том погледу никада не би подржале све чланице Савјета безбједности УН, а, у ствари, Савјет безбједности УН никад није ни покушао да овлашћењима високог представника из Анекса 10 дода нека нова, нити да му делегира диктаторска овлашћења – наведено је у извјештају.

Влада је у извјештају указала на то да је утицај ОХР-а био најгори у периоду када је ОХР помоћу бонских овлашћења управљао БиХ властодржачки, чиме је политичке институције БиХ учинио немоћним и беспредметним.

У тексту се наглашава да су непромишљене одлуке и злоупотреба овлашћења подметнута БиХ у том периоду – примарни извори данашњих проблема у БиХ.

– На примјер, ЕУ је с правом нагласила потребу за широм реформом дисфункционалног правосуђа БиХ, а то правосуђе је готово у цијелости производ ранијих противправних и непромишљених одлука високог представника. Чак и када не користи присвојена диктаторска овлашћења, високи представник остаје највећа препрека напретку у БиХ – истиче се у документу.

Као примјер се наводи питање државне имовине, које је данас извор великог раздора у БиХ, а које би било ријешено прије неколико година да високи представник није потопио пресудан споразум о том питању до ког су дошле најутицајније домаће политичке странке.

– Када високи представник саботира компромисна рјешења до којих дођу лидери у БиХ, тиме не само да се блокира рјешење конкретног питања, већ и додатно отежава постизање компромиса у политички подијељеној БиХ – додаје се у документу.

У извјештају Савјету безбједности, Влада је подсјетила да је почетком ове године високи представник Валентин Инцко послао ултимативно писмо у којем захтијева да Народна скупштина Српске повуче три признања која је 2016. године додијелила бројним појединцима и организацијама поводом обиљежавања 25. годишњице Народне скупштине.

У тексту се посебно указује на став Инцка да ће повлачење признања “скинути колективну одговорност са српског народа” и уклонити “колективну кривицу”.

– Инцково приписивање кривице недужним Србима, чак и српској дјеци, за злочине које су током рата починили појединци велика је увреда и супротност европским вриједностима. Колективна кривица једног народа је отрован, фашистички и фанатизован концепт који је деструктиван по национално помирење и склад – наглашено је у извјештају.

У фебруару 2021. године високи представник Инцко поновио је своју ранију изјаву да ће покушати да наметне закон којим се инкриминише изражавање одређених мишљења о ратној историји БиХ.

У извјештају се напомиње да је могућност доношења такве одлуке напад на демократско уставно уређење БиХ и неоправдана пријетња по помирење, слободно истраживање историје и слободу изражавања.

За Владу Српске, цензорски закон којим се забрањује дебата о квалификацији злочина у Сребреници, представљао би повреду права грађана на слободу изражавања, које је заштићено Уставом БиХ и Европском конвенцијом о заштити људских права.

– Такав закон био би директно несагласан са одлукама Европског суда за људска права којима се штити право на слободу изражавања. Република Српска и њени лидери снажно подржавају истрагу свих ратних злочина и привођење свих ратних злочинаца правди, без обзира на националност и починилаца и жртава – наводи се у документу.

Иако су Срби у БиХ и њихови политички представници готово једногласни у томе да ОХР мора бити затворен, у извјештају се наводи да деструктивну улогу високог представника у БиХ не увиђају само они.

Наглашено је и да је предсједник највеће хрватске странке у БиХ Драган Човић у јануару 2021. године позвао на затварање ОХР-а.

– За надати је се да ће чланицама Савјета безбједности постати очигледно да, иако извјештаји о кретањима у БиХ могу бити корисни, то је функција која не захтијева дипломату на нивоу амбасадора, 89 запослених уз све њихове трошкове, а засигурно не оправдава даље присуство фигуре чија је улога у тој мјери раздорна – закључује се у четвртом поглављу извјештаја Савјету безбједности.