Štrajkovali zbog supe, direktor poručuje da zatvor nije ni hotel ni odmaralište

Izvor: Nezavisne novine/Glas Srpske

Štrajkujemo glađu zbog loših uslova. Hrana je uglavnom suva, bez supe. Odbijaćemo da jedemo do ispunjenja naših zahtjeva.

Na to je Instituciji ombudsmana za ljudska prava BiH u svojoj žalbi ukazala grupa pritvorenika iz pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i drugih mjera BiH u Vojkovićima, poznatije kao “bh. Alkatraz”.

U godišnjem izvještaju o rezultatima aktivnosti ove institucije za 2020. godinu navodi se da su zaprimili ovu žalbu te da je rad na predmetu u toku.

“U žalbi su naveli da su zbog loših uslova u ovoj pritvorskoj jedinici počeli štrajk glađu i da će odbijati hranu do ispunjenja njihovih zahtjeva. U pritvoru se nalaze u samoizolaciji, u ćelijama provode po 22 sata, bez dnevne štampe, bez knjiga, biblioteke, bez tranzistora, bez televizora, telefonska veza s advokatom i rodbinom slabo da i funkcioniše, a u ćelijama im je zabranjeno pušenje”, ističe se u izvještaju Institucije ombudsmana za ljudska prava BiH za 2020.

U žalbi su pritvorenici ukazali da navodno nisu dobijali nikakva higijenska sredstva za čišćenje ćelija, a da je hrana bila uglavnom suva, bez supe.

“Podnosioci žalbe traže da im se obezbijedi dnevna štampa i postave televizori po sobama ili da im se omogući da sami kupe televizore koje bi po izlasku ostavili ustanovi”, naglašavaju ombudsmani.

Na ove navode pritvorenika su se ombudsmanima izjasnili iz pritvorske jedinice Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija i drugih mjera BiH, te naveli da se odbijanje zatvorske hrane ne smatra štrajkom glađu, te da niko od pritvorenika nije izjavio da je stupio u štrajk glađu u skladu s pozitivnim zakonskim propisima.

“Maksimalno vrijeme koje pritvorenik provodi u ćeliji je 19 sati, a vrijeme provedeno van ćelije se sastoji od obavezna minimalna dva sata boravka na svježem vazduhu. Ostalo vrijeme van ćelije pritvorenici provode u prostorijama za zajedničke aktivnosti ili fitnes, ali najmanje u četiri navrata, u šta spada priprema i konzumacija toplih napitaka, konzumacija duvanskih proizvoda, gledanje TV programa, čitanje štampe, igranje društvenih igara”, piše u izjašnjenju.

Dodali su i da pritvorenici mogu sami odlučiti da li će koristiti fitnes salu koja je opremljena trakama za trčanje, sobnim biciklom i dijelom sitnog inventara za vježbanje ili će boraviti u prostoriji za zajedničke aktivnosti.

Kako dodaju, TV uređaj je, u skladu s Pravilnikom, instaliran u prostoriji za zajedničke aktivnosti, gdje pritvorenici mogu da prate 24 različita domaća i inostrana kanala.

“Instaliranje TV uređaja u ćeliji može dozvoliti upravnik Zavoda u posebno opravdanim slučajevima. Telefonska veza funkcioniše nesmetano, pritvorenici putem instaliranih telefonskih govornica nesmetano ostvaruju telefonske kontakte na brojeve za koje posjeduju odobrenje Suda BiH”, ističe se u izjašnjenju.

Zabranjena je, dodaje se, konzumacija duvanskih proizvoda pritvorenicima u sobama gdje borave. Konzumacija duvanskih proizvoda je dozvoljena na prostoru za boravak na svježem vazduhu, te na balkonu koji je u okviru prostorije za zajedničke aktivnosti pritvorenika.

Siniša Perković, direktor Zavoda: Zatvor nije ni hotel ni odmaralište

S obzirom na to da je Zavod za izvršenje krivičnih sankcija BiH izgrađen i organizovan po najvišim standardima, logično je da i zatvorenici imaju priliku da se demokratski izražavaju, uključujući i kritiku životnih uslova, ali zavod nije hotel, ni odmaralište i ovdje niko ne dolazi dobrovoljno, kaže za “Glas Srpske” direktor ove ustanove poznatije kao “državni zatvor” Siniša Perković.

On dodaje da je država obezbijedila propisane uslove tako da zatvorenici i pritvorenici imaju jednak ili čak bolji tretman nego u evropskim ustanovama ovog tipa.

– Ako u razvijenim zemljama nemaju problema sa ovakvim standardima, ne vidim zašto bi to bio problem kod nas. To što su neki mislili da dolaze u hotel i da će u sobama imati TV i pristup internetu, to je njihova pogrešna percepcija. Zavod nije hotel, već ustanova za izvršenje krivičnih sankcija ili narodski rečeno – zatvor – kaže Perković.

Perković ističe da zatvorenici imaju sve što je potrebno za normalan život. ”Ako nemaju sredstava, država im mora obezbijediti i stvari za ličnu higijenu, oprati veš i slično, ali ako nemaju novca za čokoladno mlijeko, kroasane i slično, normalno je da kao i na slobodi kupe ono za šta imaju kupovnu moć. Ovako koncipiran sistem izvršenja krivičnih sankcija kao u BiH je liberalan u odnosu na neke, čak i zapadnoevropske zemlje.”