Штрајковали због супе, директор поручује да затвор није ни хотел ни одмаралиште

Извор: Независне новине/Глас Српске

Штрајкујемо глађу због лоших услова. Храна је углавном сува, без супе. Одбијаћемо да једемо до испуњења наших захтјева.

На то је Институцији омбудсмана за људска права БиХ у својој жалби указала група притвореника из притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција и других мјера БиХ у Војковићима, познатије као “бх. Алкатраз”.

У годишњем извјештају о резултатима активности ове институције за 2020. годину наводи се да су запримили ову жалбу те да је рад на предмету у току.

“У жалби су навели да су због лоших услова у овој притворској јединици почели штрајк глађу и да ће одбијати храну до испуњења њихових захтјева. У притвору се налазе у самоизолацији, у ћелијама проводе по 22 сата, без дневне штампе, без књига, библиотеке, без транзистора, без телевизора, телефонска веза с адвокатом и родбином слабо да и функционише, а у ћелијама им је забрањено пушење”, истиче се у извјештају Институције омбудсмана за људска права БиХ за 2020.

У жалби су притвореници указали да наводно нису добијали никаква хигијенска средства за чишћење ћелија, а да је храна била углавном сува, без супе.

“Подносиоци жалбе траже да им се обезбиједи дневна штампа и поставе телевизори по собама или да им се омогући да сами купе телевизоре које би по изласку оставили установи”, наглашавају омбудсмани.

На ове наводе притвореника су се омбудсманима изјаснили из притворске јединице Завода за извршење кривичних санкција и других мјера БиХ, те навели да се одбијање затворске хране не сматра штрајком глађу, те да нико од притвореника није изјавио да је ступио у штрајк глађу у складу с позитивним законским прописима.

“Максимално вријеме које притвореник проводи у ћелији је 19 сати, а вријеме проведено ван ћелије се састоји од обавезна минимална два сата боравка на свјежем ваздуху. Остало вријеме ван ћелије притвореници проводе у просторијама за заједничке активности или фитнес, али најмање у четири наврата, у шта спада припрема и конзумација топлих напитака, конзумација дуванских производа, гледање ТВ програма, читање штампе, играње друштвених игара”, пише у изјашњењу.

Додали су и да притвореници могу сами одлучити да ли ће користити фитнес салу која је опремљена тракама за трчање, собним бициклом и дијелом ситног инвентара за вјежбање или ће боравити у просторији за заједничке активности.

Kако додају, ТВ уређај је, у складу с Правилником, инсталиран у просторији за заједничке активности, гдје притвореници могу да прате 24 различита домаћа и инострана канала.

“Инсталирање ТВ уређаја у ћелији може дозволити управник Завода у посебно оправданим случајевима. Телефонска веза функционише несметано, притвореници путем инсталираних телефонских говорница несметано остварују телефонске контакте на бројеве за које посједују одобрење Суда БиХ”, истиче се у изјашњењу.

Забрањена је, додаје се, конзумација дуванских производа притвореницима у собама гдје бораве. Kонзумација дуванских производа је дозвољена на простору за боравак на свјежем ваздуху, те на балкону који је у оквиру просторије за заједничке активности притвореника.

Синиша Перковић, директор Завода: Затвор није ни хотел ни одмаралиште

С обзиром на то да је Завод за извршење кривичних санкција БиХ изграђен и организован по највишим стандардима, логично је да и затвореници имају прилику да се демократски изражавају, укључујући и критику животних услова, али завод није хотел, ни одмаралиште и овдје нико не долази добровољно, каже за “Глас Српске” директор ове установе познатије као “државни затвор” Синиша Перковић.

Он додаје да је држава обезбиједила прописане услове тако да затвореници и притвореници имају једнак или чак бољи третман него у европским установама овог типа.

– Ако у развијеним земљама немају проблема са оваквим стандардима, не видим зашто би то био проблем код нас. То што су неки мислили да долазе у хотел и да ће у собама имати ТВ и приступ интернету, то је њихова погрешна перцепција. Завод није хотел, већ установа за извршење кривичних санкција или народски речено – затвор – каже Перковић.

Перковић истиче да затвореници имају све што је потребно за нормалан живот. ”Ако немају средстава, држава им мора обезбиједити и ствари за личну хигијену, опрати веш и слично, али ако немају новца за чоколадно млијеко, кроасане и слично, нормално је да као и на слободи купе оно за шта имају куповну моћ. Овако конципиран систем извршења кривичних санкција као у БиХ је либералан у односу на неке, чак и западноевропске земље.”