Чланице Кола српских сестара за суграђане офарбале више од 2 000 јаја

Аутор: ФИЛТЕР/М.К.

Kоло српских сестара “Света великомученица Текла” из Пала и ове године наставља традицију фарбања јаја за највећи хришћански празник. Ове године су за Васкрс припремиле нешто више од двије хиљаде јаја које ће подијелити суграђанима.

„Дио ћемо однијети у Дом за стара лица „Натура“. Имамо наших болесних сестара и оне су нам приоритет, да се не заборави да су биле са нама до када су се кретале. Имамо и сестара које су преминуле па се сјетимо њихових унука. А имамо и Симпо, који никада није ријешен, па иако тамо нема пуно породица обрадују нам се када дођемо“, каже Љиљана Нешковић, предсједник Kола српских сестара „Света великомученица Текла“ Пале.

Јаја фарбају углавном у луковини, иако пробају и неке новије технике.
„За луковину треба неких пола сата од када се стави у хладну воду. Треба да ври 10-15 минута јер се налази у чарапи гдје је травкица па треба мало дуже да се кува да не би остала жива. Та јаја стоје 2-3 дана па требају добро да се скувају“, објашњава Славица Голијанин.

У Kолу српских сестара причају да често обилазе оне којима треба помоћ али да то ријетко објављују. Сматрају да је довољно помоћи а о томе не треба много причати. Ипак, издвајају институције и појединце који их подржавају. Захваљујући њима успијевају одржати свој рад и помоћи суграђанима, посебно у вријеме великих празника.

„Ако нема повјерења, ако не видимо сви колико је људи у стању потребе, онда је све вишка рећи. Али ја ћу искористити прилику да се захвалим Граду и новом градоначелнику, те начелнику општине Пале који нас помажу.
Имамо и приватне фирме па ми кажу немој их рекламирати. А ја морам да кажем или имена или фирме… То су Бране Лопатић, Радомир Петровић, Ацо Станишић, Миломир Kусмук“, каже Љиљана Нешковић.

Kоло српских сестара “Света великомученица Текла” у Палама окупља четрдесетак чланица које су и после рата наставиле да помажу угроженима.
За свој хуманитарни рад током скоро три деценије постојања добиле су бројна признања, одликовања и захвалнице, од којих се издвајају Kрст милосрђа и Грамата Српске православне цркве.