У БиХ нема казни за политичку корупцију

Извор: Независне новине

Власти у БиХ случајеве корупције у којима се сумња на умјешаност политичара не виде као озбиљан проблем и законе који се баве овом облашћу не имплементирају на ефикасан начин, наведено је у извјештају Стејт департмента о људским правима за БиХ у прошлој години.

Истичу да судови не процесуирају случајеве високе корупције, а и ако дође до судских пресуда, обично су условне.

“Званичници су често некажњено умијешани у коруптивне активности, а корупција је и даље присутна у многим политичким и економским институцијама. Kорупција је посебно присутна у секторима здравства и образовања, јавним набавкама, локалној управи, као и при процедурама јавне администрације”, наглашено је у извјештају.

Истичу да је политички притисак најприсутнији метод за спречавање примјене механизама за истраживање и кажњавање злоупотреба и корупције.

“Посматрачи сматрају да је полицијска злоупотреба овлаштења раширена појава, а стално су присутни извјештаји о корупцији унутар државних и ентитетских безбједносних служби. Током цијеле године, углавном уз помоћ међународне заједнице, власти су омогућиле обуку полицијским и безбједносним снагама како би се спријечиле злоупотребе и корупција и промовисало поштивање људских права”, наглашено је у овом извјештају. Напоменуто је и да полицијски службеници располажу приручницима у којима се налазе компоненте које говоре о овим темама.

Што се тиче злоупотреба овлаштења, истакнуто је да су у 2020. забиљежени случајеви да су припадници безбједносних агенција злоупотребљавали овлаштења.

“У оба ентитета и Брчко дистрикту су истраживани наводи о полицијским злоупотребама, изречене су административне санкције, а предмети прослијеђени тужилаштвима. С обзиром на то да нема података о исходима ових случајева, посматрачи сматрају да је полицијска некажњивост широко распрострањена појава”, нагласили су они у извјештају.

У прошлој години је, како су истакли, у више наврата дошло до ометања рада новинара, а забиљежени су случајеви ограничавања приступа информација за медије, посебно током трајања пандемије.

“Савјет за штампу, који ради као саморегулирајуће тијело за медије-чланице, регистровао је 231 жалбу због говора мржње, од чега се 223 односе на онлине медије”, наглашено је. Од укупног броја, 194 примјера говора мржње забиљежени су у секцији коментара.

“Настављају се политички и финансијски притисци на медије. Негативни економски ефекти због пандемије су еродирали финансијску стабилност медија широм земље, што их је учинило рањивијим за спољне притиске”, наглашено је.

Поједини званичници, како је наглашено, новинаре прозивају издајницима или их етикетирају како би их дискредитовали. Kао један од примјера, наведено је саопштење Тужилаштва БиХ да ће тужити новинаре који су критиковали њихов рад, уз напомену да најава тужбе није резултирала правним акцијама.

И у прошлој години било је пријетњи новинарима, а навели су примјер пријетњи новинарки Вањи Стокић из Бања Луке, којој је пријећено одсијецањем главе, а напоменуто је и да је настављено суђење за покушај убиства новинара Владимира Kовачевића.