Све мање шансе да Степинца канонизују у свеца
Извор: Политика
Како вријеме протиче, све су мање шансе да се надбискуп Алојзије Степинац канонизује, каже дипломата и оријенталиста, професор Дарко Танасковић, који је био члан Мјешовите православно-католичке комисије, која је годину дана разматрала улогу Степинца у Другом свјетском рату.
”Папа Фрања нема намеру да у оквиру свога понтификата изврши канонизацију Алојзија Степинца, због тога што се са пролажењем времена умножавају разлози због којих је он и посумњао да је треба извршити”, рекао је Танасковић.
Танасковић, бивши амбасадор у Ватикану, рекао је за Спутњик да папа Фрања сматра да је хришћанство под таквим изазовима да бискупи и епископи не смију да доносе одлуке које дијеле хришћане, преноси Танјуг.
Као један од веома значајних аспеката рада Мјешовите православно-католичке комисије, он види привлачење велике пажње домаће и стране јавности на овај случај што је, како каже, помогло да се види да је ствар крајње спорна и проблематична ”тако да постаје све тежа за онога ко би желио да га канонизује, да се то заиста и учини”.
Танасковић је додао да два писма из обимне преписке коју је Степинац, током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем Дванаестим, нису ништа ново за комисију.
Оцијенио је да је, на основу укупног материјала и увида у комуникацију кардинала Алојзија Степинца и Свете столице, сасвим јасно да је он био проблематична историјска лицност и да ни у ком случају и ни по каквим критеријумима не би могао да буде светитељ.
”Нама је било важно да се то докаже, а у којој мјери је он ратни злочинац, у којој мјери је непосредно учествовао у нечему, шта је све знао и шта је могао да спријечи – још се истражује”, рекао је Танасковић.
Како је навео, поуздано је да је надбискуп Алојзије Степинац у пуној мјери подржавао усташке власти, да је морао бити свјестан злочина које су на територији Хрватске у то вријеме чињени према Србима, Ромима и Јеврејима, да је понекад чинио неке гестове да помогне на индивидуалном плану, да је понекад чак и упозоравао на неке ствари, али да никада није довео у питање саму идеју да се тај простор очисти од Срба кроз католичење.
”Дакле, он је довољно проблематичан да према нашем схватању не може бити светитељ, али ће на крају ипак одлучити Ватикан”, навео је Танасковић.
Истакао је и да је патријарх Иринеј у преписци са папом Фрањом инсистирао на томе да вјерници СПЦ, Срби у цјелини, а и већина православаца у свијету, не би могли да прихвате да надбискуп Степинац са својом улогом у историји буде светитељ у хришћанству.
Папа Фрања је, каже он, то добро разумио и инсистирао је на томе да не смију да се доносе одлуке које ће још више да подијеле хришћане.
Завршни састанак чланови Комисије су, додаје Танасковић, имали са папиним секретаром кардиналом Пјетром Паролином и то је индикативно, јер је чланове прије почетка примио папа Фрања, а на крају није.
То види као сигнал да Ватикан рачуна да ће се о томе разговарати. ”На том последњем сусрету блаженопочивши митрополит Амфилохије је одиграо веома значајну улогу у закључном дијелу, једном изузетном дипломатском формулацијом, а кардинал Паролин је изразио жељу да се о томе настави дијалог у некој форми. Другим ријечима, не вјерујем да ће ова комисија и даље расправљати о личности и дјелу надбискупа Степинца прије, за вријеме и након Другог свјетског рата, али постоји жеља и вјерујем да је обострана, да се настави дијалог о тој тешкој теми, јер је и започет у једној коректној атмосфери”, рекао је Танасковић.
Каже да није сигуран да ће наставак дијалога донијети нешто у опипљивом смислу, али да има утисак да је Ватикан изразио опредјељење да се канонизација одложи.
Танасковић очекује да се неки вид дијалога настави и послије отварања дијела Ватиканског архива који се односи на понтификат папе Пија Дванаестог.