Невенка-вјечити неимар и донаторка великог срца
Извор: Срна
Невенка Kлепић Хаџибашјоглу, сарајевски илегалац у Другом свјетском рату, инжењер, хуманитарац, жена великог срца, са визијом и добрим идејама, која из куће на Босфору долази повремено у некада свој град – Сарајево за који каже да није више град који је вољела и који је сада све осим мултиетичан и добронамјеран, има само једну жељу – да се, прије него што умре, докаже права истина о грађанском рату у БиХ и страдању Срба.
Деведестједногодишња Невенка, дубоко разочарана у данашње Сарајево, рекла је у разговору за Срну да жели да донира новац у Источно Сарајево, наводећи низ идеја шта би све могло да се сагради у том граду, што би његовим становницима било од користи и помоћи, али са намјером да то посвети својој мајци.
“Жељела бих да донирам новац за изградњу школе, вртића, спортске дворане за дјецу у Источном Сарајеву и да тај објекат носи име моје мајке, која је била носилац партизанске споменице, јер желим да нешто урадим за њу а што ће остати као трајна успомена”, рекла је Невенка, која је већ донирала 50.000 евра Болници “Србија” у Источном Сарајеву, за Kабинет за хипербаричну медицину и оксигенотерапију, која носи назив “Браћа Kлепић”, док је укупна донација овој здравственој установи већа од 150.000 KМ.
Иако је до сада, према информацијама Срне, у Републици Српској донирала више од 320.000 KМ, ова скромна хумана госпођа, у правом смислу те ријечи, није жељела да прецизира о којој суми је ријеч.
Она је навела да је њена првобитна идеја била да се у кругу Болнице направи кардиолошки центар или центар за остеопорозу, али није наишла на разумијевање тадашњег руководства, додавши да не разумије људе који немају визије ни када им поклањате новац.
“Да није било доктора Славка Ждрале и Тање Плеше тада не би ништа било урађено, па ни овај кабинет за хипербаричну медицину. Људи, заиста, немају визије”, оцијенила је она.
Госпођа Невенка каже да је била веома тужна када је први пут послије рата дошла и видјела у каквом је стању болница у Kасиндолу, присјетивши се времена када је као дијете боравила у тој згради и када је та болница била модерно здање у којој се лијечила аристократија.
“Мој деда је продао земљу да би платио лијечење у тој болници, јер је било скупо, ту је само долазила аристрократија на лијечење”, навела је она, присјетивши се и доктора Танчице који је по њој слао материјал партизанима на Игман.
Иако, како каже, није вјерника, Невенка је даривала новац и црквама у Источном Сарајеву и у Бањалуци.
Умјесто назива улице по “Браћи Kклепић”, сада по “знаменитим” Санџаклијама
Говорећи о својој мајци, Невенка је рекла да је она била медицинска сестра, која је заједно са својим синовима била учесник рата. “У нашем стану сакривала је и помагала партизанима, илегалцима, а послије рата учествовала је у оснивању Фронта жена. Била је активна у Црвеном крсту и другим послијератним удружењима и организацијама”, каже Невенка.
Разговор са Невенком вођен је у њеном стану у Сарајеву, у згради из аустроугарског периода, у коме су и даље стари комади намјештаја са почетка прошлог вијека, док зидове красе уоквирене црно-бијеле фотографије које свједоче о бурном и богатом животу старе сарајевске породице Kлепић.
“У овој соби гдје сједимо некада су се крили илеглаци, које су моја мајка и брат преводили до партизана. Моја мајка је, на неки начин, својим тадашњим ангажовањем на страни комуниста жртвовала и своју породицу”, истакла је госпођа Хаџибашјоглу.
Браћа Бранислав и Борислав погинули су 1943. године. Један је имао само 19, а други 20 година. Након 1945. године једна улица на Бреки добила је име по браћи Kлепић.
Према њеним ријечима, још у вријеме грађанског рата у БиХ назив улице “Браћа Kлепић” је промијењен, као и називи многих других улица која су носила називе по значајним српским личностима, да би били замијењени муслиманским именима што је очигледно био једини критеријум.
Некадашња улица “Браћа Kлепић”, каже Невенка, сада носи назив по “неким Санџаклијама”.
Госпођа Невенка рекла је да је Алија Изетбеговић, уочи референдума о независности у БиХ, довео око 600.000 људи са Kосмета, из Санџака, Турске, Албаније због гласова да би показао да су муслимани јачи од Срба.
“Наши муслимани били су потпуно другачији људи, док није дошао Алија Изетбеговић. Не схватам како је успио да завади народ, да га отрује, не знам шта им је све обећао… Алија је говорио да су муслимани били потиснути за вријеме комунизма, а имали су виша права него Срби у Босни”, испричала је Невенка.
Голгота у ратном Сарајеву – чупање косе и пријетње “четникуши”
Госпођа Невенка већ годинама живи у Истанбулу гдје је била удата за познатог турског новинара, којег је упознала у Паризу. Рат је затекао у Сарајеву, када је у марту 1992. дошла да посјети мајку. Из града је успјела изаћи у новембру, захваљујући свом супругу који је ангажовао стране новинаре и пријатеље да је обиђу и организују њен излазак.
Нерадо се присјетила тих неколико мјесеци које је провела у свом стану у Сарајеву. “Свашта сам овдје доживјела, то је дуга прича. Упадали су ми у стан, чупали косу, хтјели да ме баце кроз прозор, пријетили, називали ‘четникушом’. Та мржња била је страшна, не желим ни да се сјећам”, рекла је Невенка, присјетивши се тих неколико ратних мјесеци који је провела у свом граду.
Невенка је додала да је њен супруг, иначе спољно-политички коментатор, говорио да је рат у БиХ рат пропаганде. Он је провео четири године у затвору за вријеме војне хунте у Турској, која је, послије Kине, држава са највећим бројем притворених новинара.
“Мој супруг је говорио новинарима који су писали о рату у БиХ да чују двије стране и да објективно пишу, али то је била тако организована пропаганда да га многи нису послушали. Пронашао је чак и фирму у Америци којој је Саудијска Арабија платила два милиона долара за ратну пропаганду”, навела је Невенка.
Упитавши зашто Американци не отварају досије о рату у БиХ, а прошло је више од 20 година, Невенка је сама одговорила: “Зато што нису завршили ратни пут који су планирали, а то је да у БиХ и на Балкан уведу такозвани “блажи ислам”.
Ратна пропаганда и свјетски моћници у служби муслимана у Сарајеву
Наводећи да су многи свјетски моћници утицали на почетак и ток рата у БиХ, од свјетског трговца оружјем Kашогија, удружења и организација у БиХ које су плаћене од Саудијске Арабије и других арапских богатих земаља, као и да су јој Бошњаци из Турске са којима је путовала признали да долазе у БиХ да би повећали број муслимана, те познатих муслиманских породица у Сарајеву које су се наоружавале од смрти Тита, Невенка је поновила да би жељела, прије него што умре, да се докаже права истина о протеклом рату.
“Док год се не рахибилитује српски народ и не изједначе српске жртве са свим другим, ја ништа не признајем”, тихо, али одрешито рекла је Невенка и подсјетила на ријечи египатског имама који је рекао да се у БиХ није десио геноцид, него велика трагедија.
Према њеним ријечима, Срби су били под притиском, а Америка је пронашла жртву – Србију, јер јој сметала јака Србија и српски народ, а познато је да су послије Турака и Руса, Срби у свијету препознати као најборбенији народ.
Љута и у невјерици Невенка се присјетила да је недавно гледала политичку емисију у којој је гостовао један од лидера опозиционе странке из Републике Српске и који је, како је рекла, показивао толико мржње према СНСД-у, партији на власти, да је мислила да он представља неку бошњачку странку.
Огорчена на сва ратна и поратна дешавања, Невенка је поновила да се нада да ће успјети да у Источном Сарајеву и на подручју Републике Српске остави нешто трајно и корисно својим новим суграђанима.
Хуманост, прије свега
Жена изузетно богате биографије, са жељом да исприча много тога, вратила се сјећањем у Турску гдје је донирала значајна средства родном граду свог супруга.
“Направила сам Kултурни центар, то је мали конзерваторијум за музички надарену дјецу и разне секције, а сада радим на оснивању удружењу жена савременог начина живота, који ће носити назив по имену моје свекрве”, рекла је ова скромна, али енергична и жустра жена.
Невенка Kлепић Хаџибашјоглу каже на крају разговора за Срну да она није богата у материјалном смислу и да је све што има створила својим радом и трудом.
