Радомир Лукић: ОХР даје лажну наду бошњачким странкама

Извор: Глас Српске

Страховлада великих западних сила преломљена кроз њихове амбасаде и амбасадоре, те високог представника почела је неповратно да се топи и распада. Политичка већина у Народној скупштини Републике Српске исказала је став огромне већине држављана Српске и сада следи борба у којој та већина не сме да поклекне, јер ће у том случају изгубити легитимитет и веродостојност.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” професор Правног факултета у Источном Сарајеву Радомир Лукић говорећи о значају одлука Народне скупштине РС о питању останка високог представника у БиХ, али и о будућности те институције.

– Став изабраних народних представника увек се чује и само изражавање става изазива и постиже одговарајући ефекат. У сваком случају, далеко већи него што је ћутање и ропско роптање без наде да до промене може доћи или с надом да ће нека туђа рука све то решити. Добро је да је народ РС кроз став већине својих представника у највишем државном органу рекао шта мисли о диктатури и страховлади високог представника, који сам себи додељује овлашћења која му ни по једном правном акту не припадају – истакао је Лукић.

Мислите ли да ће Бошњаци некада промијенити став о питању присуства високог представника и због чега они данас чврсто стоје на позицији да је његов одлазак неприхватљив?

ЛУКИЋ: Уверен сам да Бошњаци неће никада променити такав став. Високи представник им даје неку лажну представу да су они у политичком смислу супстанца БиХ, основни услов и смисао њеног постојања. Високи представници су то чинили подржавајући погубну тежњу ка денационализацији Срба, ка централизацији и унитаризацији БиХ, ка уставном реструктурисању БиХ без федералних јединица, ка стварању јединства на темељима калајевштине и слично. Наравно да ће они због тога грчевито тражити останак и опстанак високог представника, јер би без тога и тек тада разумели где су, ко су и шта су. А реалност је далеко, далеко другачија од такве лажне самопредставе, коју потхрањују западне силе и високи представник.

ГЛАС: Да ли је могућа и извјесна будућност БиХ као функционалне државе док год постоји ОХР?

ЛУКИЋ: БиХ са високим представником, са самозваним Савјетом за имплементацију мира (ПИК) и његовим Управним одбором није суверена и самостална држава. Са ситуацијом где државе чланице ПИК-а управљају БиХ и остварују њена права, са диктатором и тиранином у лику високог представника, са животом под декретима таквог диктатора које он назива уставом и законима, БиХ је у колонијалном или статусу кондоминијума – државе под заједничком управом других држава самозваних чланица самозваног ПИК-а. Да на ваше питање одговорим контрапитањем: Да ли је то суверена  држава? Да ли ту постоји сувереност конститутивних народа? Ако није држава и ако нема суверенитета народа, онда не може да буде ни говора о функционалној држави.

Могу ли се у наредном периоду очекивати агресивнији притисци међународне заједнице на РС у погледу уставних промјена? Или су, ипак, западне силе свјесне да наметнута рјешења и измјене унутар БиХ могу изазвати нестабилност?

ЛУКИЋ: Моја досадашња искуства у сарадњи са западним дипломатама и војницима нису позитивна. Они не пристају на отворен разговор политички пунолетних и равноправних страна. Они траже само беспоговорно слушање. За њих су ставови РС извор нестабилности, а не политика коју води СДА када у свој програм стави за циљ БиХ без ентитета. Једном речју, очекујем даље непромишљене потезе Запада и даље неутемељене притиске разних врста на РС и њене политичке лидере. Но, ми морамо да мислимо својом главом и да не поверујемо у њихове фантазмагорије, искривљене и лажне оцене и осуде. Само тако ћемо очувати наш српски идентитет, самопоштовање, егзистенцију и Републику Српску.

Колико је важна подршка Русије и њен принципијелни став да ОХР треба да оде без обзира на персонална рјешења?

ЛУКИЋ: Став Русије је веома значајан. Он је објективан и непристрастан и зато више вреди. То што преломљен кроз оптику западног политичког мишљења, те ставова Хрвата и Бошњака задобија изглед пристрасности у корист Срба, као и неког облика борбе Русије против Запада, не мења много на ствари. Морамо да ценимо такав став Русије. Не заборавимо да је Русија стална чланица Савета безбедности и да као таква има посебан положај приликом одлучивања у њему.