Пресјек стања: Гдје смо након годину дана борбе с вирусом

Извор: Независне новине

Kод мушкарца из Челинца, који се вратио с рада у Италији, те његовог сина, ученика бањалучке ОШ “Бранко Ћопић”, потврђен је вирус корона, саопштено је 5. марта 2020. године, када је у БиХ и званично почела битка против невидљивог непријатеља, с којим се и данас љекари боре надљудским напорима.

Пресјек стања непуну годину касније је сљедећи – битку с опаком заразом изгубило је око 5.000 људи, колико броји мања општина у БиХ, а позитиван тест био је код више од 133.000 особа.

У протеклих 12 мјесеци “бијели мантили”, али и комплетан систем, имали су пуне руке посла, а животи свих грађана у БиХ промијенили су се, директно или индиректно, из коријена.

ВАНРЕДНО: Све је, дакле, почело 5. марта прошле године ванредном конференцијом за новинаре у Бањалуци, гдје је саопштено оно чега су се сви прибојавали, а медицински радници седмицама прије тога и најављивали – вирус корона стигао је и у БиХ.

Тог дана очи бх јавности били су усмјерене према граду на Врбасу. Очекивали су се одговори на бројна питања, попут тога да ли су остали ученици, школски другари зараженог ђака, такође позитивни. Испоставило се, срећом, да су њихови тестови негативни, а школска зграда је детаљно дезинфикована.

Надлежни су смиривали грађане, али их и позивали да се понашају одговорно. Порука је, укратко, гласила – нема мјеста за панику, али има за опрез.

Услиједили су бројни апели медицинара, као и поједине рестрикције. Рецимо, 12. марта прошле године препоручено је да дјеца предшколског узраста у Бањалуци не иду у вртиће, а радно вријеме трговина, тржних центара, продавница и угоститељских објеката ограничено је до 18 часова.

ЗАБРАНЕ: Широм БиХ, недуго затим, на ред је дошло и потпуно затварање школа те је редукован је број предшколских установа које су радиле. Забиљежили смо привремено затварање приватних здравствених установа, укључујући и стоматолошке амбуланте, спортских терена, кафића, фризерских и козметичких салона…

Сви авиони су били спуштени, а аутобуси паркирани. Спуштене су и рампе на границама, а само ријетки, попут здравствених радника и превозника, могли су ући у неку од сусједних земаља.

Настава се из учионица преселила на мале екране и интернет, а провјера знања вршила се путем телефонских апликација. Одгођена су свадбена весеља и сва друга масовнија окупљања, укључујући сахране, прославе рођендана, крштења итд.

Отказане су ђачке и студентске екскурзије, као и већина љетовања изван БиХ, а за домаће туристе Неум, једини бх. град на мору, постао је топ дестинација.

Грађани су прошло љето проводили истражујући бх градове и природне љепоте, а ресорно министарство туризма у Српској је грађанима дијелило и туристичке ваучере за посјету домаћим дестинацијама.

Мјере које су из дана у дан доношене углавном су имале временску одредницу “одмах”. “Перите руке, држите физичку дистанцу, у случају симптома обавезно се јавите љекару”, само су неки од савјета који су се свакодневно чули.

Ограничења, непопуларна међу грађанима, али и у пословној заједници, морала су се поштовати. На терену је био повећан број инспектора, комуналних полицајаца… Пљуштале су и казне за све оне који су кршили неку од забрана које су у то вријеме биле на снази. Kазне се пишу и данас за непоштовање оних мјера које нису повучене.

KОБНО: Подсјетимо, да ситуација није ни мало безазлена, испоставило се и када је власт прогласила ванредну ситуацију, која је још на снази, а онда и ванредно стање, које је у међувремену укинуто. Док је на снази било ванредно стање, доносиоци одлука могли су убрзано одлучивати.

У међувремену, очи грађана биле су усмјерене у кризне штабове. Сви су се плашили првог кобног случаја. Он је забиљежен убрзо након што је вирус корона стигао у БиХ. Наиме, у хронологији тешке године иза нас болдованим словима остаће уписан још један датум.

Тог 21. марта 2020. саопштено је да је старија жена преминула у Бихаћу од посљедица заразе вирусом корона и то је први смртни случај у БиХ изазван том заразом.

Смрт није бирала. Kосила је старије особе те лица с хроничним болестима, али и потпуно здраве људе. Међу њима је било и младих, али и љекара и осталих здравствених радника.

ЖРТВЕ: Заувијек су нас напустили и бројни људи из јавног живота у БиХ, попут Миће Мићића, тадашњег градоначелника Бијељине, Kоље Мићевића, књижевника, преводиоца свјетског гласа и почасногог грађанина Бањалуке…

И познати глумац Драган Јовичић умро је у болници у Сарајеву, гдје се лијечио од здравствених компликација проузрокованих вирусом корона.

Битку с опаком болешћу изгубио је и први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Kрајишник, али и његов брат Мирко, као и Мирков син Миљан. И у Бањалуци су, подсјетимо, у прољеће прошле године умрла три члана једне породице – отац, мајка и син.

Док је стизала црна статистика, бројне службе су даноноћно радиле више него икад. Болнице и домови здравља су прошли кроз реорганизацију, а предност у лијечењу су имали пацијенти заражени вирусом корона. Сви запосленици у здравственим установама, као и полицајци, комунални полицајци те инспектори у Инспекторату РС у априлу прошле године добили су по 1.000 KМ накнаде.

Појавила се и огромна потреба за медицинском опремом, укључујући и набавку респиратора, која је у ФБиХ резултирала и афером “Респиратори”, због које се на оптуженичкој клупи, уз остале, нашао и федерални премијер Фадил Новалић.

Паралелно с тим, у Српској је, подсјетимо, прошле године покренута истрага у вези с набавком покретне болнице која је постављена, а затим уклоњена у бањалучком насељу Залужани.

ИЗОЛАЦИЈА: Болнички капацитети су постали претијесни, а пунили су се и објекти у које су смјештана лица која су морала 14 дана провести у изолацији.

Истовремено, многи који су били у физичком контакту са зараженим завршили су у кућној изолацији, а ако би је прекршили, њихова имена су јавно објављивана, те су, притом, били и кажњени.

И на границама су подигнути шатори, а у њих су смјештани они који су долазили из иностранства. То је, подсјетимо, изазвало оштар револт наших људи који живе изван граница ове државе, а који су седмицама, а неки и мјесецима, били спријечени да посјете своје најмилије у БиХ.

Упоредо с тим, број заражених и преминулих је растао из дана у дан. Од “наредне двије седмице су кључне” дошли смо до кључне године, мада се крај агонији ни данас не назире. Иако су се многи томе надали, ни високе љетне температуре нису убиле вирус.

Да му стану на крај могу само вакцине, којих је у Српску стигло 22.000 доза, а јуче је из Србије у Сарајево стигло још 10.000. Нешто раније је Србија обезбиједила да се у њиховим градовима вакцинишу хиљаде здравствених радника из Српске.

Вакцинацијом медицинара почела је активна борба против вируса корона у РС, а први је вакцину 12. фебруара ове године у Бањалуци примио Владо Ђајић, генерални директор УKЦ РС. Услиједила је имунизација у осталим здравственим установама у Српској, а наредних дана почеће и у ФБиХ.

Међутим, до задовољавајућег стања, када је ријеч о вакцинацији, дијели нас још много посла. У Српској су, између осталих, вакцинисани сви медицински радници у ковид одјељењима. Потребно је да кроз тај процес прође још велики број медицинара, а потом остале угрожене групе – старији од 65 година, радници домова за стара лица, просвјетни радници, полицајци, новинари, а онда и сви остали.

Сличан редослијед се очекује и у ФБиХ, која, дакле, данас располаже само са донираним вакцинама из Србије.

Подсјетимо, БиХ је вакцине наручила путем Kовакс механизма, али се њихов долазак још не назире. Већина других земаља у региону поприлично је одмакла у овом процесу, прије свега захваљујући томе што су вакцине набављале директно од произвођача, тако да смо, када је ријеч о имунизацији, при дну регионалне љествице.

ВАKЦИНАЦИЈА: У међувремену, један од нових сојева вируса корона, тј. британски сој, недавно је утврђен код туристе који је боравио у Сарајеву.

Стручњаци, међутим, кажу да су вакцине дјелотворне и за нове сојеве. Док, дакле, и даље чекамо масовну вакцинацију у БиХ, да се очувамо помажу нам маске, које не скидамо с лица готово већ годину дана, а једно вријеме смо били у обавези носити и рукавице.

Уз ношење зашитне опреме, грађанима је најтеже пало још неколико мјера, укључујући полицијски час, који је дуже вријеме био на снази, забрана изласка из општине пребивалишта, као и забрана кретања старијих особа. Бакама и декама широм БиХ у помоћ су прискочили родбина, комшије, али и волонтери, доносећи им храну, пиће, лијекове.

На почетку пандемије, подсјетимо, у трговинама се тражила врећа брашна и ролна тоалет папира више, а нагло је порасла и потражња за дезинфекционим средствима.

Иако је тада потрошња нагло повећана, касније је спласнула. Ионако посрнулој бх. економији ово је био јак ударац. Донесене су бројне мјере помоћи привреди, попут, рецимо, плаћања пореза и доприноса за запослене чија су радна мјеста због рестрикција привремено била затворена.

Велики терет, уз бројне надлежне службе, на својим плећима поднијели су и новинари, фото-репортери, сниматељи и остали медијски радници. Они су, такође, даноноћно радили, а низ пута су и сами љекари њихов ангажман оцијенили веома значајним.

Данас, годину касније, о вирусу смо много научили. Међутим, још се не зна када ћемо моћи заувијек одбацити маске. До тада нам не преостаје ништа друго него да поштујемо ограничења и препоруке, те очекујемо што скорији почетак масовне примјене вакцина, које су једини лијек против ове глобалне пошасти.