Бања Лука и Источно Сарајево најпожељнији за живот

Извор: Срна

Да се све већи број становника БиХ опредјељује за живот у некој од локалних заједница у Српској показује податак Републичког завода за статистику, према којем се лани у Републику Српску доселило 796 људи више него што се одселило, а најпожељнији градови били су Бањалука и Источно Сарајево.

Статистички подаци говоре да се у Српску доселило 2.760 људи из ФБиХ и 324 из Брчко дистрикта, док се у Федерацију одселило 2.009 лица, а 279 у Брчко.

Најпожељнији градови за живот лани су били Бањалука и Источно Сарајево. У град на Врбасу доселила су се 494 становника више него што их се одселило, док је нови дом у Источном Сарајеву пронашло 420 људи више него што их је напустило овај град.

Kада је о ријеч о миграционом салду, најгоре је прошао Братунац, гдје се лани доселила 121 особа, али су општину напустила 242 становника. “У минусу” је била и Власеница и то за 86 становника, док су Лопаре и Језеро једине локалне заједнице које су остале “на нули”.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна старост становника који су лани из неког разлога промијенили мјесто пребивалишта била је 37 година.

Демограф Стево Пашалић казао је да Српска константно биљежи позитивни тренд када је ријеч о унутрашњим миграцијама у БиХ.

“Већ дуги низ година људи се насељавају у веће средине, док мање општине и села остају пуста, јер у мањим срединама тешко долазе до посла и немају шансу за напредовање”, казао је Пашалић.

Бањалука и Источно Сарајево су уз Сребреницу биле најпопуларније локалне заједнице и међу становницима из ФБиХ.

Статистичари су израчунали да су се у Источно Сарајево лани доселиле 383 особе из ФБиХ, а 218 у Бањалуку. Ипак највише особа из ФБиХ за живот је изабрало Сребреницу, гдје се лани доселило 411 људи из тог ентитета.

Градоначелник Источног Сарајева и члан Савеза општина и градова Српске Љубиша Ћосић истакао је за “Глас Српске” да и оно мало српског народа што је остало у ФБиХ гледа да се пресели у најближу локалну заједницу у Српској.

“Бошњаци немају никакав проблем да се врате у Републику Српску, гдје остварују потпуно једнака права као и остали. Међутим, одређен број њих се лани сигурно у Сребреницу доселио и због локалних избора. С друге стране, у ФБиХ не постоји ниједна средина која је прихватљива за живот Срба. Они се тамо осјећају угрожени, неприхваћени, јер како локалне, тако ни кантоналне власти ништа не чине да ти људе остваре своја права”, казао је Ћосић. Додао је да је довољно погледати структуру запослених у тамошњим јавним установама, гдје Срба практично и нема.

Са Ћосићем се слаже и начелник Сребренице Младен Грујичић, који каже да су за број досељених из Федерације у ову општину лани били пресудни локални избори.

На подручју Републике Српске у 2020. години забиљежено је 11.115 унутрашњих миграција. Од тога су 5.743 међуопштинске, 4.769 међуентитетских и 603 између Српске и Брчко дистрикта.

Стево Пашалић истиче да више пажње треба обратити на спољне миграције.

“Наш кључни проблем је интензивни одлазак становништва из БиХ у иностранство”, казао је Пашалић.