Грађани би због загађеног ваздуха могли да туже државу

Извор: Независне новине

Ако Савјет министара Енергетске заједнице (ЕЗ) усвоји приједлог Секретаријата те заједнице о санкцијама, грађани БиХ ће моћи покренути судске процесе против државе с одштетним захтјевима због лошег квалитета ваздуха, потврдио је “Независним” Дирк Бушле, замјеник директора и правни савјетник секретара ЕЗ.

Наиме, како нам је Бушле објаснио, бх. политичари су 2006. године потписали правно обавезујући споразум да ће смањити емисије штетних гасова и поправити квалитет ваздуха, и прихватили су могуће финансијске посљедице ако дође до кршења обавеза.

“Ако погледате те споразуме видјећете да је тамо предвиђен период од десет година за прилагођавање. Из перспективе тадашњих политичара то је можда далеко, међутим ми морамо да примијетимо да обавезе нису испоштоване, тако да је дошло вријеме да покренемо приједлог за увођење мјера. За нас су обавезе бх. политичара које су преузели у име својих грађана нешто што схватамо озбиљно јер је то у интересу ваших грађана који желе да дишу чисти ваздух”, рекао је он.

Подсјећања ради, ЕЗ је недавно издала саопштење у којем је појаснила да БиХ крши дозвољени ниво емисија сумпорног диоксида, нитроген оксида и партикулата за године 2018. и 2019, за које су вршене контроле. БиХ је обавијештена о кршењу мјера и од ње је тражено да у писаној форми објасни зашто обавезе нису испуњене.

Према Бушлеовим ријечима, у наредном периоду ће бити омогућено БиХ да поднесе контрааргументацију и објасни шта су урадили. Наредног новембра ће министри Енергетске заједнице, заједно са Европском комисијом која је такође чланица, одлучити о могућим мјерама. Бушле процјењује да ће БиХ бити тешко да у ових неколико мјесеци испуни обавезе.

“БиХ у међувремену може покушати да исправи уочене недостатке, међутим, да будем потпуно искрен, то ће бити јако тешко јер би се морало инвестирати у филтере и друге скупе технологије, енергетску ефикасност и сличне активности. То су мјере које се иначе уводе током дугог низа година и зато земље добијају вријеме”, рекао је.

На наше питање да ли то значи да ће БиХ због кршења обавеза бити ускраћен новац из фондова ЕУ, Бушле је рекао да не може говорити у име ЕУ, али да ЕЗ очекује да ће ЕУ реаговати јер БиХ крши правно обавезујуће споразуме ЕУ.

“Не могу да гарантујем, али могу да замислим да ће и ЕУ стати на нашу страну и захтијевати од БиХ да поштује правно обавезујуће споразуме”, рекао је он.

Један од проблема је, како су нам објаснили извори из Владе РС, што је неко испред Савјета министара БиХ потписао споразум без размишљања о томе који терет ће наметнути и држави и ентитетима. Како нам је речено, ЕУ није тражила овај ниво обавеза у овако кратком року, а ЕЗ је добила могућност да изврши притисак на БиХ.

Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине РС, каже за “Независне” да се РС труди да што већи број њених грађана пређе на еколошко гријање јер је то један од највећих проблема за квалитет ваздуха у већим урбаним срединама, али да је за овај посао потребна помоћ међународних донатора, како би се грађанима финансијски помогло.

“Потребна су заиста огромна средства да се испуне ти захтјеви ЕЗ-а. Ако узмемо БиХ може се рећи да РС чини значајне напоре ка испуњавању тих захтјева, с тим да је нека општа оцјена да је потребно те обавезе на одређен начин ревидирати с обзиром на реалне могућности и стварно стање на терену. Очекујемо неку врсту разумијевања у том смислу”, рекао је Тодоровић.

У Извјештају о напретку за БиХ, који је прошле године објавила Европска комисија, стоји не само да БиХ ништа није урадила на поправљању квалитета ваздуха, већ је и експлицитно споменуто да земља крши обавезе Енергетске заједнице кад је у питању квалитет ваздуха.

“Заштита квалитета воде и ваздуха, управљање отпадом, заштита природе, рјешавање индустријског загађења, хемикалија и буке су дио европског закона”, наглашено је у извјештају. Истакнуто је да су у БиХ стандарди заштите животне средине ниски и да доводе до високог нивоа загађења, што угрожава здравље људи.

“БиХ је у озбиљном кршењу обавеза Енергетске заједнице, који су одлучени на састанку Савјета министара ЕЗ-а 2018. Нема напретка у усаглашавању законодавства земље са законима ЕУ о испуштању органских честица. Не постоје акредитована тијела у БиХ за посматрање ових емисија. Главни извор загађења су електране на угаљ, индустрија, кућно гријање и транспорт”, наглашено је.