Усвојена Декларација о заштити ријека у Српској

Извор: Srpska Cafe

Народна скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о заштити ријека што, између осталог, представља велики успјех активиста и активистица окупљених у Kоалицију за заштиту ријека БиХ који су протеклих година својим тијелима бранили ријеке и указивали на штетност малих хидроелектрана (МХЕ).

– Иако коначним текстом Декларације нисмо у потпуности задовољни, поздрављамо усвајање Декларације са амандманима, јер представљају први корак ка заштити наших ријека. Сљедећи корак је на Влади Републике Српске и мијењању самог законодавства у области обновљивих извора енергије. Основ новог закона треба да буде укидање подстицаја за све нове пројекте у области обновљивих извора енергија (ОИЕ) и окретање ка подстицању грађанске енергије гдје би грађани који плаћају накнаду за ОИЕ могли бити и инвеститори, што је већ пракса у сусједној Хрватској – истакао је Виктор Бјелић, потпредсједник Центра за животну средину.

Декларација о заштити ријека и закључак о потпуној забрани градње малих хидроелектрана на цијелој територији Федерације БиХ изгласана је у јуну и у Представничком дому Парламента Федерације БиХ, али до данас нису усклађени федерални и кантонални прописи, те је промјена законодавства у овој области још у току.

– Надамо се да ће Влада РС предузети енергичније кораке ка заштити ријека и да ће овај процес тећи брже у оба ентитета те да ћемо у коначници на нивоу цијеле БиХ имати законски оквир који штити наше ријеке и грађане од штетних пројеката – рекла је Драгана Скендерија, координаторица Kоалиције за заштиту ријека БиХ.

Декларација која је усвојена у Народној скупштини РС и Представничком дому Парламента ФБиХ базирана је на Декларацији о заштити ријека Западног Балкана, која је настала као реакција еколошких удружења на огромне штете по локалне заједнице и животну средину коју узрокују мале хидроелектране.

Донесена је у новембру 2019. године на међународној конференцији коју је организовао Центар за животну средину са партнерима, а којој је присуствовало 75 представника невладиних организација, институција и стручњака из БиХ и цијеле Европе.

Подсјећамо, у БиХ је планирано више од 400 МХЕ од којих је изграђено око стотину, које у већем дијелу године својим радом остављају корита ријека скоро потпуно суха. Током одлучивања о изградњи МХЕ у БиХ, јавност није адекватно укључена, грађани су ускраћени за информације и право да се на демократски начин изјасне о тим пројектима. Изграђене МХЕ су нанијеле велику штету природи и локалним заједницама, а одговорност за то треба да сносе они који су својим потписом дали сагласности и дозволе за градњу ових по природу и друштво штетних пројеката.