Дрвени алати Милинка Апрцовића из Гацка стигли и до Француске

Извор: Вечерње новости

Милинко Апрцовић из Гацка више од 15 година у својој радионици ручно обрађује дрво од кога настају различити алати за пољопривреду.

Милинко је јединствен занатлија на подручју источне Херцеговине, а његове грабуље, косишта, виле, насади… као и каце и шкипови за кајмак настају од најквалитетнијег материјала.

-Најважнији је квалитет дрвета за све алатке. Људи који се баве пољопривредом дођу код мене и ја се трудим да испоштујем оно што они траже. Овдје имам све врсте алата, а ту су и каце за кајмак, шкипови за кајмак. Правио сам и чанке, дрвене чиније које су некада користили чобани, међутим врло ријетко се купују и то се не исплати радити – каже Апрцовић.

Алати из Милинкове радионице стигли су и до Француске, док у Гацку и Херцеговини има сталне муштерије.

-Сада је тренутно миран перод у пољопривреди, а ово што имам у радионици само је зрно у ситу, колико тога прође у току године. Раде људи, купују и оно што је посебно занимљиво посебно високообразовани су ти који траже алат. Снабдијевам читаву Херцеговину, о Гацку да не причам, а мога алата има на простору цијеле бивше Југославије – додао је Милинко.

За сваки алат користи различито дрво и сам тражи материјал од којих настају предмети које прави.

-Најчешће користим јасен и то бијели. Kаце су од јеловине и смрчевине и то без чворова. Шкипе правим од јавора и букве, али тешко је доћи до сировине јер треба огромна буква и онда је треба кувати, а ја немам услове за то – истакао је Апрцовић.

-За посао дрводјеље треба имати дара – каже Апрцовић, који је почео да прави алате прво из хобија, а потом га је живот натјерао да му тај хоби пређе у посао.

-Радио сам 14 година у Сарајеву, а 21 година у мјесту гдје сам рођен у Пиви, Општина Плужине. Фабрика је отишла као многе под стечај и остао сам без коре хљеба. Да не бих тражио новац од жене и од било кога другога кренуо сам овим путем, а докле ће се моћи не знам. Све у свему може се лијепо зарадити, али најважније ми је да су муштерије задовољне – закључио је Милинко.

Унук насљедник

Мали број људи бави се израдом квалитетних дрвених алата, а Милинко каже да му је четворогодишњи унук већ сада најбољи сарадник.

-Нису људи претјерано заинтересовани за овај занат, а мој унук стално је уз мене у радионици и мислим да ће се једног дана тиме бавити – рекао је Милинко Апрцовић.