Црна Гора ријешила проблем шверца цигарета, БиХ чека и губи милијарде

Извор: Независне новине

У односу на стандард становништва, цигарете у Босни и Херцеговини најскупље су у Европи, а због погрешне акцизне политике Босне и Херцеговине када је дуван у питању, вриједност црног тржишта дувана премашила је вриједност легалног тржишта, што је постало један од важнијих економских проблема с обзиром на то да су губици за државу и индустрију огромни.

Према мишљењу стручњака, уз појачане напоре свих релевантних институција на смањењу доступности илегалних дуванских производа, дио рјешења које стварно може вратити тржиште у легалне оквире је смањење акциза на цигарете, као што је својевремено урадила Црна Гора. Идеја иза тога је смањењем акцизе смањити велики јаз између цијена на легалном тржишту и шверцованих цигарета, а истовремено јачим инспекцијама смањити доступност шверцованих цигарета.

У Црној Гори је наиме наглим повећањем акциза са 60,4 на 73,6 евра 2017. године дошло до шока на тржишту, а продаја цигарета прелила се на црно тржиште, које је већ сљедеће године постало веће од легалног. Након што су увидјели грешку, Влада Црне Горе већ у 2018. години спустила је акцизу на 63 евра и већ наредне 2019. године осјетила повратак тржишта у легалне токове као и раст прихода.

Према званичним подацима институција Црне Горе, продаја легалних цигарета у 2019. години у односу на годину раније порасла је за 40 одсто, а приходи од акциза су се стабилизовали, што најбоље говори податак да је у 2020. години сваког мјесеца наплаћено више прихода од акциза у односу на 2019. години.

С друге стране, у Босни и Херцеговини, када је ријеч о акцизама на цигарете, највећи је намет у Европи, јер са акцизом од 90,5 евра на 1.000 комада цигарета држава од просјечне цијене цигарета од 5 КМ себи узме готово 4,5 КМ.

Због овакве акцизне политике, приходи од акциза на дуван знатно су пали јер је у 2020. години, према званичним подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, прикупљено 157 милиона КМ прихода на дуван мање него у истом периоду 2019 године. Према неким истраживањима, укупан губитак БиХ када је ријеч о дувану је преко милијарду КМ с обзиром на то да скоро 60 одсто тржишта чини илегална зона, гдје шверцери годишње зараде преко 400 милиона КМ.

Оно што је такође чињеница јесте да је константно повећање акциза на цигарете од 2009. године практично уништило домаћу индустрију. Према подацима УИО, рецимо, у 2009. години УИО је издала 224,5 милиона акцизних маркица на домаће цигарете, док је у прошлој години издато свега 13,05 милиона акцизних маркица за домаће цигарете. Слична ситуација је и са издавањем акцизних маркица за увозне цигарете јер је 2009. године издато 310,3 милиона тих акцизних маркица, док је у 2020. години издато свега 164,1 милион акцизних маркица за увозне цигарете.

“У 2009. години, када је БиХ започела усклађивање опорезивања акцизом дуванских прерађевина са легислативом ЕУ, укупно је издала 534,8 милиона акцизних маркица, док је 2019. године УИО издала 227,3 милиона акцизних маркица за обиљежавање цигарета. Тај пад се наставио и у 2020. години, када је УИО у 11 мјесеци издала 175,1 милион комада акцизних маркица”, рекао је Ратко Ковачевић, начелник Одјељења за комуникације у УИО.

Фарук Хаџић, економски аналитичар, рекао је да је у економској теорији и пракси доказано да повећање пореског оптерећења било пореза или акциза до одређеног нивоа доводи до пораста прихода, али да након преласка “критичне тачке” свако даље повећање оптерећења доводи до пада прикупљених прихода јер због високе цијене долази до пораста илегалног тржишта.

“Можда је најбољи тренутни примјер акциза на дуван, гдје су порески приходи од наплаћених акциза расли све од 2009. године закључно са 2019. годином, да би у прошлој години знатно се смањили. Из тога се види да држава не води акцизну политику. Да се којим случајем води активна акцизна политика, онда би се ниво акциза прилагодио стандарду грађана на начин да се смањи разлика у цијенама на илегалном и легалном тржишту. Данас је разлика у цијени између ова два тржишта готово дупла, што пред самог потрошача, којем је цијена битан фактор у доношењу одлуке, ставља једноставан избор”, рекао је Хаџић.

Он каже да домаће дуванске индустрије више нема те да је нестала, а један од разлога је и повећање акциза на дуван. Како је нагласио, средства од повећања акциза усмјеравана су у текућу буџетску потрошњу, чиме је направљена вишеструка штета јер је уништена домаћа индустрија, новац је трошен ненамјенски, а на крају је ојачало црно тржиште.

“Струка је упозоравала на овај сценарио и прије неколико година, да треба зауставити раст акциза, управо као главни аргумент наводећи све претходно наведене разлоге. Ипак, примјери попут Црне Горе показују да је могуће смањењем акциза вратити прикупљене приходе од акциза у позитивне токове, од чега корист могу имати сви, од грађана, привреде, па до саме власти”, рекао је Хаџић.

И док су у Црној Гори након што су увидјели грешку брзо реаговали и измијенили лошу акцизну политику, у БиХ се сви кључни учесници у процесу слажу да је акцизна политика кривац за огромно црно тржиште, али се ништа не покреће. Из Управе за индиректно опорезивање су више пута јавно коментарисали како је управо нагло повећање акциза кривац за велики пад легалног тржишта и раст илегалног тржишта, домаћи економски стручњаци већ годинама на то упозоравају, представници дуванске индустрије и трговине који највише трпе због таквог стања то истичу, реаговали су и из Удружења економиста Републике Српске СWОТ, као и Удружења послодаваца Федерације БиХ, међутим политика која треба донијети одлуку о измјени Закона о акцизама и даље затвара очи пред овим проблемом.

Министарство: Акцизно оптерећење биће размотрено

У Министарству финансија Републике Српске кажу да је тренутно у фази разматрање новог Закона о акцизама, што отвара могућност да се размотре и питања која се односе на ниво акцизног оптерећења дувана и дуванских прерађевина.

Такође, у овом министарству истичу да прате кретање прихода те да треба имати у виду да је на знатно смањење прихода од акциза на дуван и дуванске прерађевине имала утицај и тренутна ситуација изазвана пандемијом вируса корона.

“БиХ је значајне приходе убирала и на основу прекограничног кретања становништва из сусједних држава и куповином акцизних производа у БиХ, међутим привремено затварање граница довело је до негативних ефеката”, рекли су у Министарству финансија РС.