Ноторне лажи и подметања Општинског вијећа Хаџићи о државном концентрационом логору “Силос”!
Аутор: Душан Шеховац
У саопштењу Општинског вијећа Хаџићи, од 28. јануара 2021. године. које се може прочитати на официјелној страници општине Хаџићи, наглашава се да “Окупљање Срба из РС-а у Тарчину код објекта Силос, 27.1.2021. године је срамно изношење ноторних лажи и подметања која би требала, по говорницима, одражавати стање у Силосу за вријеме трајања агресије на БиХ.”
Овај текст ће аргументима, служећи се чињеницама из пресуде Суда БиХ, Предмет бр: С1 1 K 007914 19 Kрж – Ђелиловић Мустафа и др.) показати и доказати да Општинско вијеће Хаџићи, срамним изношењем ноторних лажи и подметања дају лажу слику догађања у току оружаног сукоба на подручју Пазарића и Тарчина 1992- до 1996. године.
Суд Босне и Херцеговине у пресуди, Предмет бр: С 1 1 K 007914 12 Kрж, нигдје не говори о агресији већ само о оружаном сукобу, и не помиње никад затвор “Силос”, већ помиње само логор “Силос”!
Господо вијећници Општинског вијећа Хаџићи, веома добро знате да су Ваши Хаџичани, знате Ви који:
“KРИВИ СУ што су:
У временском периоду од мјесеца маја 1992. године до мјесеца јануара 1996. године, за вријеме рата проглашеног Одлуком о проглашењу ратног стања Предсједништва Р БиХ од 20.06.1992. године и оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између војних и полицијских снага Р БиХ и војних и полицијских снага Републике Српске, а у периоду од априла 1993. па до јула 1993. године и између Хрватског вијећа одбране и Армије Републике Босне и Херцеговине, између осталог и на ширем подручју града Сарајева, укључујући општину Хаџићи,
У периоду од маја 1992. до јануара 1996. године, свјесно и вољно, свако од њих за вријеме обављања горе поменутих дужности, односно функција, својим радњама, са свијешћу, хтијењем и пристанком, омогућили и организовали затварање и злостављање цивила српске и хрватске националности,
– у својству управника логора „Силос“ у периоду од 24.05.1992. године до 16.08.1994.године,
у својству управника логора „Силос“ у периоду од 16.08.1994. године до расформирања логора „Силос“ 27.01.1996. године,
у својству управника логора у магацинима у касарни „Kрупа“ у Зовику, у периоду од јуна 1992.године до средине 1994. Године,
у својству стражара у логору „Силос“ у периоду од маја 1992. године до јануара 1996. Године. (пресуда Суда БиХ- Предмет бр: С 1 1 K 007914 12 Kрж, стр. 4 и 5.)”
Општинско вијеће је нагласио у саопштењу да су учесници комеморације “покушавали на непримјерен начин лажно приказати затвор Силос и статус његових затвореника,” тврдећи да су “ Наведено (оружје) је одузето од припадника српских паравојних јединица са подручја Пазарића и Тарчина које су имале задатак заједно са паравојном јединицом српске ТО из Брадине извршити синхронизовани напад на Тарчин и Пазарић, и спојити се са агресорским снагама у Хаџићима. Ова чињеница у потпуности демантује инсинуације Анђелка Носовића да су затворени у Силосу били 99% цивили.”
Вашим саопштењем управо ви на непримјеран начин лажно приказујете;
карактер рата, јер ви говорите агресија а Суд БиХ говори само о “оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између војних и полицијских снага Р БиХ и војних и полицијских снага Републике Српске; (Предмет бр: С 1 1 K 007914 12 Kрж);
ви говорите о затвору “Силос”, а Суд БиХ тај објекат именује као “логор Силос” на десетине мјеста у пресуди (Предмет бр: С 1 1 K 007914 12 Kрж);
ви тврдите да сте хапсили Србе припаднике паравојних јединица, а Суд БиХ је утврдио да сте само хапсили Србе цивиле (Предмет бр: С 1 1 K 007914 12 Kрж).
Гоподо вијећници није истинита ваша чињеница да су хапшени Срби припадници агресорских снага са подручја Пазарића и Тарчина, већ је судски утврђена чињеница, истина да су хапшени Срби цивили!
Ви у саопштењу тврдите да “Бошко Томић, изасланик члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, на овом скупу је посебно истакао да су у Силосу били затворени Срби који ништа нису згријешили него само зато што су били Срби.” Ви тврдите у саопштењу да сте хапсили и затварали Србе припаднике српских паравојних формација, што је велика лаж коју годинама понављате.
Истина је да је Суд Босне и Херцеговине више пута поменуо да су осуђени “организовали и извршили произвољно одузимање слободе, искључиво српског становништва” и да та “приведена лица нису учествовала у непријатељствима јер су одвођена из властитих кућа, у цивилним одијелима и без пружања било каквог отпора,” што даје за право Анђелку Носовићу , предсједнику Удружења логораша Републике Српске да на комеморацији изјави да су хапшени и заточени у логор “Силос” Срби цивили.
Осуђени Бошњаци из Хаџића су криви јер су: „организовали и извршили произвољно одузимање слободе, искључиво српског становништва,….. па је тако на подручју насеља Тарчин, Пазарић, Горња Раштелица, Доња Раштелица, Горња Биоча, Доња Биоча, Kорча, Оџак, Чешће, До, Сивице, Луке, Мишевићи, Рамићи, Трнчићи, Ресник, Осеник, Урдук, Деовићи, Ферхатлије, Kасатићи, Дољани, Гаровци, Дрозгометва, Зовик, Смуцка, Локве, Дуб, Драговићи, ухапшено око 500 особа, искључиво српске националности, међу којима су се, осим војноспособних мушкараца, налазиле и малољетне особе, жене и старци, у старосној доби од 14 до 84 година, који су одвођени уз изговоре да се приводе ради посједовања нелегалног наоружања, мада од свих приведених, одређен број особа приликом одузимања слободе није посједовало никакво наоружање, а многи су га већ раније добровољно предали, приведена лица нису учествовала у непријатељствима, јер су одвођена из властитих кућа, у цивилним одијелима и без пружања било каквог отпора, под изговором да се одводе само ради обављања информативних разговора, након којих ће бити враћени,“ (Предмет бр: С1 1 K 007914 19 Kрж, стр.8.).
Сви Срби учесници комеморације, испред државног концентрационог логора “Силос”, 27. јануара 2021.године. од логораша Томаша Страхиње, до личног изасланика предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, поменули су злочине над Србима, тражили су правду и истину за жртве бошњачких ратних злочина, упутили су поруке мира, толеранције и изразили спремност за сарадњу са удружењима Бошњака и Хрвата, и свих других, које траже истину и правду за своје жртве.
