Заштитити гатачко говече и производе са овог подручја
Аутор: Филтер/М.К.
Почетком октобра прошле године у Гацку је одржана оснивачка скупштина Удружења узгајивача гатачког говечета. За предсједника удружења изабран је узорни пољопривредник Миленко Лучић, док је за предсједника Скупштине удружења изабран референт за пољопривреду Душан Андријашевић.
Удружење је настало из потребе да се сачува и заштити ова раса говеда. Један од првих циљева је окупљање већег броја узгајивача гатачког говечета. Kао изузетно важан циљ намеће се заштита аутохтоних производа и њиховог географског поријекла (кајмак, сир, цијели сир, кајмак и сир из мијеха) али и осталих производа који су настали прерадом млијека ове расе, као и других раса говеда и оваца које се узгајају на овом подручју.
Један од планова о коме се увелико размишља је и организација узгојног центра. Уз примјерен узгојно-селекцијски рад могуће је производити довољно грла ове племените расе.
Данас се на подручју Гацка, Невесиња, Билеће, Берковића и Kалиновика узгаја око 8 500 грла гатачког говечета.
Заступљено је како вјештачко осјемењавање тако и природно парење. Највећи број грла налази се у Гацку, гдје су и најбољи производни резултати За бројне научнике из ветеринарске и пољопривредне сфере престављају неисцрпан извор изучавања расе и објављивања научних радова. А за људе из Гацка – статусни симбол овог градића кроз вијекове!
Причу о гатачком говечету можемо почети с анексијом Босне и Херецеговине од стране Аустроугарске монархије. Сточарска политика аустријских власти, а посебно у говедарству, била је да се што прије повећа просјечна производња меса, млијека и других производа, односно тјелесна маса говеда. Да би се то постигло, босанска влада је позвала угледног професора за говедарство,проф. др Леополда Адаметза да предложи смјернице за унапријеђење говедарства. Он је након утврђивања стања на терену своје приједлоге изнио у посебној расправи штампаној као манускрипт у Бремену 1892. године под насловом “О средствима и путевима за унапријеђење босанскохерцеговачког говедарства”.
Адаметз је предложио да се у процесу крижања са домаћом бушом користи данашње сиво алпско говедо, које је такође ситније грађе од других иностраних пасмина, скромно, отпорно, адаптибилно и релативно добре млијечности. Препоруке Адаметза су дјелимично прихваћене.
У раду на оплемењивању буше од 1887. године средиште узгојног рада је била Сточарска станица у Гацку. Исте године увезено је 300 бикова сиве алпске випталске пасмине, који су величином, тјелесном масом и скромношћу у исхрани одговарали гатачком крају. Од 1905. године кастрирају се сви домаћи бикови бушаци, са циљем искључивог припуста само випталских бикова.
Послије Првог свјетског рата за подручје Гацка набављени су бикови монтафонског говеда. У овом процесу значајну улогу је одиграла Сточарска станица у Гацку, путем које се касније вршила и едукација сточара. Наиме, млади сточари су се 3 године бесплатно едуковали (теоретски и практично) уз услов да након школовања отворе говедарску фарму и едукују сточаре у свом селу.
Гатачко говедо је 1950-их година чинило 90% цјелокупног фонда говеда овог региона. Раса се касније проширила и на подручје Црне Горе, Далмације и сјеверно преко Kалиновика све до Сарајева.
Подручје узгоја гатачког говеда је шири регион општине Гацка као и планински регион Херцеговине са просјечном надморском висином око 1.200 метара надморске висине, са суровом континенталном климом просјечне температуре око 8 степени, са дугом хладном зимом и кратким топлим љетом, те годишњом количином падавина од око 1600 мм.
Просјечан производни вијек гатачког говечета је 8-10 лактација(такође има грла и са 15 лактација). Производња млијека је око 3.600 кг на фарми, док код пољопривредних произвођача у властитом узгоју има и грла са више од 4.500 кг млијека, са просјеком од 3,9% млијечне масти и 3,4 бјеланчевина. Маса тијела крава је 470-500 кг, висина гребена 125 цм, дужина трупа 150 цм, прираст од 0.9 кг код женских па преко 1,2 код мушких јединки.
Тјелесне мјере су последњих деценија селекцијом узгајивача већим дијелом изашле из својих оквира јер су претежно остављана за узгој напреднија грла, са већом висином гребена, што је чест случај који се данас сусреће. Вијек првог припуштања креће се од 15 до 22 мјесеца, а просјечна тежина новорођене телади је око 35-45 кг.
Осим што представља културно благо Републике Српске (БиХ), гатачко говече нуди могућност да се од њега добије говече примјерено домаћим условима климе и хранидбених могућности, а које се већ одликује скромношћу, издржљивошћу и одличним здрављем.