Двије Српкиње, два лица Сарајева

Извор: Филтер

Вања Бјелица Прутина, прототип савремене држављанке БиХ, српског поријекла, прихваћене од бх јавности, независна државна службеница која с индигнацијом одбија негодовање тамо неких Срба из Сребренице због одлуке о поништавању избора у том градићу.

Пејка Медић, уредница државног медија која је у себи “сабрала” и превише српског за главни град БиХ.

На њиховом примјеру до сржи је огољено тзв. мултиетничко Сарајево. Показало се какве Србе желе у “махали”. Обје су по српском кључу дошле на позиције у институције БиХ. Бјелица Прутина као правник у ЦИK БИХ а, Медићева као дугогодишњи новинар на уредничко мјесто у БХРТ-у. Све је дивно функционисало, одисало складношћу, мирисало на лагодан, мултинационални суживот, до момента када је Пејка Медић наивно повјеровала да је БХРТ заједнички медиј, од којег се с правом очекује да буде гледан и прихваћен од сва три народа и Осталих а руку на срце, нити је гледан нити прихваћен.

Брутално је нападају, њено име развлаче по порталима, у коментарима јој пријете клањем, због свега и свачега, најмање због професионалних квалитета а највише што се не стиди свог српског имена.

Kолико год забрињавају ти “чаршијски” напади у већој мјери брине тишина у западноевропским и америчкој амбасади. Представници земаља који се куну у слободу медија ни ријечи да проговоре у њену заштиту, као и Kанцеларија ОХР. Ћутање је знак одобравања, хм, хм. Али су зато скочили као ватром опечени, када је требало стати у одбрану члана ЦИK из реда Срба, Вање Бјелице Прутина, и нека су, треба. 

Но, само питамо амбасаде моћних земаља, чиме је Вања заслужила вербалну заштиту а Пејка није? Само и на основу површне анализе посљедица одлука ЦИK у којима је учествовали Вања Бјелица Прутина и рада Пејке Медић као уреднице на БХРТ, јасно је зашто међународни званичници селективно реагују а бошњачки јавност, политичари, медији, аналитичари се “дивљачки” обрушавају на Пејку док Вањи аплаудирају.

У перцепцији Сарајева, Пејка Медић је доживљена као експонент великосрпске политике, четништва и сличних небулоза а Вања је та која уважава институције БиХ и пркоси званичницима Републике Српске, другог објашњења за дупле аршине нема. 

Објема искрено желимо професионални и лични успјех, њихови примјеру су само потврда двоструких стандарда у Сарајеву према представницима српског народа у институцијама БиХ, а било их је сијасет. Морају бити свјесни сви који иду на “привремени” рад у институције БиХ да је танка линија од подршке до медијске сатанизације.

Порука и институцијама Републике Српске да више поведу рачуна о кадровима који их представљају у смислу подршке, јер отићи и радити у Сарајеву након што је Бакир Изетбеговић, некажњено, рекао за Србе да су лош народ, граничи се са храброшћу. Та, благо речено безобразна изјава, којом је Србима ставио мету на челу, заправо треба да буде мотив да уздигнуте главе иду у Сарајево и учествује у раду заједничких институција јер без Срба нити су заједничке нити је то БиХ.