Милева Мировић Танић: Мој највећи успјех је што је она срећна дjевојчица

Извор: ФИЛТЕР/ И.П.В.

Милева Мировић Танић, мајка мрвице, али мајка лавица, која је из борбе своје дjевојчице изашла још снажнија, боља, и јача, за Филтер је причала о свом искуству пријевременог порода, борбама са којима се суочавала, као и страховима и несигурностима које су је пратиле кроз Мирјанину борбу.

Обзиром да се сваки десети пород деси пријевремено, те то више није “табу тема”, Милева настоји да шири свијест о томе, и прије свега буде подршка свим родитељима који се суочавају са пријевременим породом.

Њен рад кроз Удружење родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској “Мрвице” је познат и препознат, те удружење сваким даном све више расте.

Филтер: Како је дошло до пријевременог порођаја, да ли сте успјели утврдити разлоге који су довели до тога? Колико је Ваша беба била тешка на порођају?

Моја трудноћа је била уредна све до петог мjесеца када се појавио хематом на постељици. Задржана сам у болници где је праћено стање. Када су љекари видjели да се хематом повлачи, одлучили су да ме пусте кући, али на строго мировање. Мировање је трајало два мjесеца и након контроле код гинеколога установљено је да се хематом повукао. Како је докторица која ми је водила трудноћу отишла на годишњи одмор, супруг и ја смо одлучили да одемо на преглед у једну приватну клинику у Сарајеву, јер је она најавила изостанак од мjесец дана. Дана 12. фебруара, на ултразвучном прегледу је све било у реду. Међутим, ја сам и даље мировала „за сваки случај“. Тог уторка, 17.2.2015, у раним јутарњим сатима је дошло до пуцања водењака што ме је пробудило из сна. Супруг и ја смо спаковали неопходне ствари и кренули у болницу. Одмах су ме примили на одjељење гинекологије. Урађени су ми налази крви и ултразвучни преглед. Налази су показивали благу упалу, а ултразвук да вода отиче и да морам хитно бити транспортована на Универзитетско-клинички центар Републике Српске, на пријевремени пород. Докторица ме је упозорила да исходи могу бити разни и да будем спремна на све. Примила сам двије дозе дексаметазона за убрзани развој плућа плода. Санитетом сам превезена на УКЦ, примљена на одjељење патолошке трудноће. Поред дексаметазона, примала сам десет грама антибиотика дневно, токолизу 24 сата и инфузије. Беба је остала у стомаку још седам дана. Двадесетчетвртог фебруара, природним породом, у 13.27 часова се родила Мирјана са 1680 грама и 43 центиметра дужине. Апгар скор је био 9/10. За бебу рођену у 30. недељи то су биле одличне вијести. Знала сам да сам родила борца и да не смијем ниједног тренутка помислити да ћемо изгубити битку. Сада, шест година касније, са још једном трудноћом иза себе, не знам разлог пријевременог порода.

Филтер: Како је изгледала њена борба и колико је трајала? Шта је Вама било најтеже у тој ситуацији? С којим недоумицама и страховима сте се суочавали?

Мирјанина борба је кренула 24. фебруара када је смjештена на одjељење интензивне његе. Сво медицинско особље је било одушевљено њеном борбеношћу. Често је чупала сонду за храњење из носа и излазила из јајета које је намењено да је додатно грије. Једном сам је нашла са отвореним вратима инкубатора. Гурнула ногом и отворила. Морали су је додатно причвршивати пеленом, поготово када је примала терапију. Након 15 дана је пребачена на полуинтензивну његу. Пратећи њено опште стање, урађен јој је ултразвук CNS-a који је показао да Мрва има излив крви на мозак другог степена. До овог тренутка сам на издајање млијека и дружење с њом ишла пjевајући. Мислила сам да ће јој моја пjесма давати снагу да побиједи у свим биткама које су пред њом. Након ове вијести сам осjетила огроман страх. Питала сам се које су посљедице? Да ли ће их бити? Хоће ли се изборити с тим? Примила је своју прву трансфузију крви, након чега је изгледала свjеже и здраво. Једна од сестара са полуинтензивне неге, а након мог издајања млијека, ми је дала Мирјану на подој. Из понора, у ком сам се нашла, сам изронила са још више снаге и жеље за борбом. Ту, на том црном каучу, сам донијела одлуку да ћемо пjевати и причати приче о тати који нас чека код куће и да нећемо разишљати шта се може десити, него ћемо мислити о нашим заједничким тренуцима, о млијеку које је њој неопходно, а ја јој га могу дати само ако будем позитивно мислила и трудила се да издојим сваку кап. Дани су пролазили. Она је напредовала. Рефлекс сисања, који је по рођењу био неразвијен, је био све бољи и она је из дана у дан све боље јела. Бројали смо граме. Данас 20, сутра 30. Дан за даном. И тако, 20. марта 2015. године, Мирјана је  отпуштена кући са тежином од 1940 грама. Тај дан обиљежавамо као Отпуст дан и слави се као рођендан наше породице, јер смо коначно стале у загрљај једног поносног тате.

Доласком кући су се јавили неки нови страхови. Супруг и ја нисмо спавали. Посматрали смо да ли дише. Данима и ноћима. Упућени смо на разне прегледе код нефролога, неуропедијатра, офталмолога, педијатра неонатолога, физијатра… Имали смо контроле сваких седам до петнаест дана. Неке прегледе смо обављали у Сарајеву, неке у Бањалуци. Огромну захвалност дугујемо физијатру Јелени која је радила све потребне вежбе са Мрвом како би јој активирала мозак првенствено на урођене покрете, а затим и на моторичке. Једног јутра смо схватили да више нема контрола. Очи су развијене, мозак без излива и дијете без посљедица.

Филтер: Претпостављам да је било много нејасноћа… На какву сте подршку околине наишли? Стручног особља?

Поред тога што нисмо знали узрок пријевременог порода, јако мало људи је било у нашем окружењу са којима смо могли разговарати о томе. Имали смо срећу да упознамо породицу која има пријевремено рођеног дjечака Микаела и са њима смо дијелили све своје недоумице. На очне прегледе смо их водили заједно, па су једно вријеме доктори мислили да су Микаел и Мирјана близанци. Медицинско особље Дома здравља Источно Сарајево и болнице Касиндо (сада болнице Србија) су нам пружали сву подршку која нам је била потребна и колико су они били у могућности. Хвала Богу, све наше борбе су иза нас. Сада водимо неке туђе борбе, дижемо свијест о пријевременом рођењу. Не дозвољавамо да сви ови проблеми буду табу тема.

Филтер: Како данас изгледа живот Ваше бебе, сада већ велике дјевојчице?

Мирјана је петогодишња дjевојчица која иде у вртић у ком је прихваћена од самог почетка. Сви су знали да је она пријевремено рођена и учитељице се од првог дана труде да подигну свијест како родитељима тако и малишанима о пријевременом рођењу и посљедицама које оно, неријетко, са собом носи. Воли да плеше и пjева, црта и боји, а понајвише глуми у својим измаштаним представама.

Филтер: Шта сматрате највећим успјехом како ње, тако и себе?

Њен највећи успjех је побjеда за живот. А мој? Када је погледам и видим да је срећна. Супруг и ја се трудимо да поред свих обавеза, које данашњи начин живота носи, будемо посвећени породици. Трудимо се да дjеци усадимо праве вриједност и надамо се да ће бити добри људи.

Филтер: Имате двије кћеркице. Да ли је у другој трудноћи постојала бојазан за пријевремени пород? Како сте поднијели ту неизвјесност? Како су Вам изгледали труднички дани?

Моја друга трудноћа је била под великим надзором и од самог почетка је третирана као ризична. Нисам се плашила пријевременог порода, јер ми је то познато. Ако мора опет, борићу се. Тиме сам се водила. Једини страх који сам имала је био страх од мировања. Сви који ме познају знају да ја и када сjедим немам мира и то мировање би психолошки тешко утицало на мене. Срећом, добила сам терапију коју сам користила скоро све до порода, а мировала сам само последњи мjесец трудноће. Велику подршку током друге трудноће, поред моје породице, сам добијала од мојих колега из Средње школе „28. јуни“, мојих ђака, али и мојих пријатељица из Удружења родитеља пријевремено рођене дјеце „Мрвице“. Душана се родила седам дана пре термина, тешка 4050 грама и 55 центиметра дуга. Тако је Мрва за сестру добила Дива.

Банка хуманог млијека: И храна и лијек

Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице” покренуло је важан пројекат – прву банку хуманог млијека у Републици Српској!

Зашто свако новорођенче треба хумано млијеко?

Мајчино млијеко је и храна и лијек. Посебно је важно за “мрвице”, најснажније хероје који су на овај свијет дошли прерано. Није их мало – у Републици Српској је сваки десети порођај пријевремени.
У минутама, сатима и данима у којима бију своју највећу битку, ону животну, млијеко им даје снагу коју ниједан лијек не може замијенити.

Шта када нема млијека?

Kада мајка из било ког разлога није у могућности да бебу нахрани својим млијеком, помоћ стиже од других дојиља. Банка хуманог млијека окупља их у заједничкој мисији – обезбиједити сваком новорођенчету најдрагоцијенију храну и лијек.

Свјетска здравствена организација и УНИЦЕФ су још прије 40 година препоручили да се бебама чија биолошка мајка није у могућности да им обезбиједи млијеко, даје млијеко друге дојиље. Најједноставнији начин функционисања овог круга који обезбјеђује храну је управо банка хуманог млијека.

Kако банка функционише?

Банка хуманог млијека промовише дојење и даривање млијека како би свака беба имала адекватну храну у првим сатима, данима и мјесецима живота.
Kроз банку би се прикупљало и тестирало млијеко које дојиље дарују, обезбјеђивало би се његово чување и дистрибуција до новорођенчета коме је потребно.

Мрвице у борби за храну

Данас се подразумијева да свака земља која има добро развијен здравствени систем, може имати и банку хуманог млијека. У Републици Српској су се стекли услови за њено формирање, поручују из Удружења родититеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице”. Управо су они покренули, а предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић подржала акцију формирања банке у Српској.

Kако могу помоћи?

За банку хуманог млијека потребан је милион KМ. Помоћи може свако. Иако највећу улогу имају дојиље, без којих систем не би могао функционисати.

С обзиром на то да је формирања банке хуманог млијека у Републици Српској на почетку, сви можете имати важну улогу – потребан је милион KМ.
Најједноставнији начин на који можете дати свој допринос је да позовете број 1411. Позивом дарујете 1 KМ за рад банке хуманог млијека.