Костовић: Криза идентитета бошњачке стране

Извор: Срна

Историчар из Источног Сарајева Александар Kостовић рекао је Срни да се криза идентитета бошњачке стране огледа у сталном измишљању нових “хероја нације” и да би, ако се називима улица показује однос према прошлости, требало очекивати да данашње политичко Сарајево убрзаним поступком назове улице по сваком високом представнику у БиХ.

Kостовић као разлог идентитетске кризе истиче то што “нису начисто са својом прошлошћу”.

“У исто вријеме би да буду југоносталгичари, али и да дају имена улицама по паравојним формацијама које су чинили злочине над младим регрутима ЈНА. Хоће да његују идентитет НОБ-а и партизанског покрета, у којем их је процентуално било најмање, али и да школе називају по сарадницима окупатора. Његују властити “идентитет”, а славе побједе освајачке турске војске против својих предака”, појашњава Kостовић.

Он сматра “да политичко Сарајево апсолутно нема потенцијал да разумије историјске процесе и догађаје и отуда толика збуњеност у њиховом тумачењу”, наводећи примјер да славе 1. март и 25. новембар, иако та два датума поништавају један други.

“Узмимо примјер из прошлости који се мало обрађује, јер је тај дио историје био неправедно запостављен и за вријеме СФРЈ. Наиме, 6. новембар 1918. године је један од најзначајнијих датума у новијој историји БиХ. Дан када је ослободилачка српска војска ушла у Сарајево и донијела слободу свим народима који су живјели на овим просторима. Тако је и дочекана од свих, а о томе је остало довољно писаних трагова. Осим писаних, трагови су остављени и кроз имена улица која су требалао да чувају успомену на тај догађај”, истиче Kостовић.

Он додаје да се Улица Бистрик некада звала управо по 6. новембру.

“Трг подно Бистрика је најбољи показатељ односа према прошлости. Од 1919. године носио је име по Живану Ранковићу који је командовао 14. пуком Тимочке дивизије, чији војници су први ушли у Сарајево. Тај трг је касније понио назив по неком новом ослобођењу – Трг 6. априла, да би се 1993. године назвао Аустријски трг. Тиме се шаље порука да ни 6. новембар нити 6. април нису били пожељни догађаји”, наводи Kостовић.

Према његовом мишљењу, основни проблем је у апсолутној кризи идентитета бошњачке стране.