Зашто су честе магле у Сарајеву?

Извор: ФИЛТЕР

Пише: Душко Мркоњић

Шта је магла? То је метеоролошка појава, односно стратусни облак који смањује видљивост у хоризонталном правцу испод једног километра. Настаје тако што се водена пара кондезује у ситне капљице воде у атмосери, почиње лебдјети и смањивати видљивост.

Магла се јавља углавном у хладнијем дијелу године, дуж ријека и у котлинама, најчешће у јутарњим часовима и касно увече, мада се може јавити и у љетњем периоду, нарочито након проласка хладног фронта праћено наглим падом температуре, брзине вјетра и порастом влаге. Облак магле се углавном кодира као Stratus nebulosus (St neb).

Њен утицај на човјека може бити двојак, како директан тако и индиректан. Утиче на гушење човјека, најчешће асматирача, што представља њен дирекан негативан утицај, понекад може бити и неугодног мириса, док индиректно утиче на слабљење друмског, ваздушног и воденог саобраћаја. Такође, често је кривац многих саобраћајних незгода као и отказивања неких приредби или утакмица.

Постоје различити типови магле, као што су: адвективна, радијациона (овај облик магле се најчешће јавља у Сарајеву).

Не требамо занемарити и антропогени утицај на формирање магле, тачније смог, магла испаравања, фронталне магле, ледена магла, морска магла.

Формирање радијационих магли почиње хлађењем земљине површине током ноћи, при мирном и ведром времену (када се област нађе под утицајем антициклона или гребена високог притиска). За њен даљи развој потребна је велика вриједност релативне влажности, кад ваздух више не може да прихвати дату водену пару и та водена пара се кондензује у ситне капљице воде у атмосери које почињу лебдјети.

На маглу утиче и температура, која се мора снизити скоро до вриједности тачке росе (разлика мора бити мања од 2,8ºЦ) и при слабом вјетру.

Зашто су магле тако густе у Сарајеву?

Kао што је већ наведено у тексту горе, магла се најчешће формира при стабилној стратификацији, тачније при ведром времену усљед активности антициклона или гребена високог притиска. Претходних дана, наши крајеви су се управо нашли под дејством ових фактора. Шта се даље дешава?

Усљед формирања инверзије по висини, када температура ваздуха умјесто да опада са висином она расте и не дозвољава вертикална кретања на више, тешки материјали (чађ, прашина, аеросоли) често падају на тло, што можемо примјетити на стаклима аутомобиле.

Такође, ове магле потпомогнуте су издувним гасовима из моторних возила са једне и димом из тачкастих извора (димњака) са друге стране, те још више утичу на смањење видљивости и формирање облака примјеса. Овакав тип магле може да уђе и у групу како радијационих магли, тако и у маглу антропогеног поријекла, односно смог.

Мора се поменути и географски положај Сарајева. Познато је да се налази у котлини и такав положај не дозвољава проток ваздуха, односно вјетар. При мирном времену, када је слаб вјетар, управо положај Сарајева је погодан за њено формирање.

И при оваквим синоптичким ситауцијама, имамо слаб транспорт загађујућих материја по висини, тачније дизуфију, што је један од ралзога зашто је Сарајево један од најзагађенијих градова како у Европи, тако и у читавом свијету.

Kако и зашто се подижу магле најчешће?

Распришавање магле може се десити на више начина, једноставно да сучано загријавање ојача довољно да би дошло до подизања облака примјеса или пак јачањем вјетра преко седам метара у секунди у облаку магле или усљед приласка фронта праћеног падавинским облацима. Када имамо падавине, магла се распршује.

Постоји још један начин, он је вјештачки облик распршивања магле и за наше услове прескуп, а често се користи на великим и модернијим аеродромима. Постоје турбине које стварају вјетрове које могу да распрше маглу или се то дешава вјешаким загријавањем подлоге.