Gujon: Biti Srbin bilo gdje u svijetu, a posebno u regionu treba da bude ponos
Izvor: Srna
Vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon poručio je da biti Srbin bilo gdje u svijetu, a posebno u regionu u kojem su Srbi svoji na svome i većinom konstitutivan narod, treba da bude stvar ponosa, a nikako povod za diskriminaciju, progon i omalovažavanje.
Gujon je izrazio nadu da će Srbija, u saradnji sa državnicima susjednih zemalja, uspjeti da to i ostvari.
On je kao veoma važne naveo predstojeće popise stanovništva u zemljama regiona.
“Popisi su veoma važni, pre svega da bi se ustanovila istina, da bi bilo jasno koliko tačno Srba gde živi, ali i koliko ih je otišlo. Drugo, to je put borbe za njihov status, jer se u svakom demokratskom društvu jednoj brojnoj zajednici mora pružiti mogućnost da ostvari prava po raznim pitanjima”, rekao je Gujon za “Politiku”.
On je dodao da iskreno vjeruje da je popis jedna od poluga u borbi protiv asimilacije koja je u miru najveća prijetnja jednom narodu.
Gujon je naglasio da njegova humanitarna organizacija “Solidarnost za Kosovo” radi “punom parom”, te da je u toku božićni konvoj koji je 16. decembra u Gračanicu dovezao pakete pomoći za ugrožene Srbe.
On je naveo da mu je i dalje zabranjen ulazak u južnu srpsku pokrajinu.
“Vlasti u Prištini kao da ne shvataju da jedan humanitarac nikako ne može da im predstavlja opasnost, nego pruženu ruku zarad opšteg dobra, naravno pod uslovom da nealbansko stanovništvo – Srbe, Gorance, Rome i ostale ne smatraju građanima drugog reda i remetilačkim faktorom”, kaže Gujon.
Gujon je dodao da mu ta odluka teško pada jer ne može da vidi ljude sa kojim se tokom dugih godina ozbiljno sprijateljio i koji mu veoma nedostaju.
On je naglasio da su Srbi na Kosmetu već 20 godina najugroženija zajednica na tlu Evrope, te da su bili žrtve rata, a sada su žrtve u miru.
“Život na Kosovu i Metohiji je kao život u zatvoru na otvorenom, enklave su poput Asteriksovog sela, ali bez magičnog napitka koji bi im omogućio slobodu kretanja i upotrebu maternjeg jezika. Nad njihovim glavama stalno visi Damoklov mač, a sa time je teško živeti čak i kada su dani mirni”, zaključio je Gujon.
