Kада једном осване дан без вијести о корона вирусу: Шта ће нам остати од пандемије?

Извор: Недељник

Освануће (ваљда) и тај дан када неће бити ниједне вијести о корона вирусу. Биће то дан послије. Да ли ће свијет бити боље или горе место, шта је најбољи, а шта најгори сценарио? Једно је сигурно: то више неће бити свијет који смо познавали до марта ове године када је један вирус кренуо да се шири планетом. Kако би могао да изгледа тај дан Д или свијет после пандемије коронавируса, говорио је и Бил Гејтс, оснивач Мајкрософта и један од најутицајнијих људи данашњице у подкасту са Рашидом Џоунс – а саговорник на ту тему му је био главни борац против ковида у САД доктор Ентони Фаучи. Гејтс је у овом разговору дао своју визију посткоронарног свијета и седам главних предвиђања.

Састанци на даљину ће бити нормални, то је прво. “Баш као што је Други свјетски рат увео жене у радну снагу, тако је много остало од ове идеје”, каже Гејтс. То ће важити за пословне састанке, али и за друге видове личне интеракције. “Идеја о учењу или заказивању посјета љекару или промотивним продајним позивима гдје се све заснива само на екрану са нечим попут Зума или Мајкрософт Тимса драматично ће се промјенити”, предвиђа Гејтс.

Софтвер ће драматично постати бољи, али предвиђа да ће алати за то ускоро бити лудачки бољи од онога са чиме се сада сусрећемо.

Ако радимо више на даљину, то значи да ћемо морати рјеђе да улазимо у канцеларију. Први ефекти ће се осјетити у томе како компаније доносе одлуке о својим просторијама. “Можете чак и да дијелите канцеларије са компанијом, са запосленима који долазе у различите дане него што долазе ваши запослени”, предлаже Гејтс.

Ударни ефекти посла на даљину неће се ту завршити већ ће преобликовати наше заједнице, сматра он. Бити у центру града ће бити мање важно, а можда ћемо и преиспитати дизајн својих домова. Боравак на скупим мјестима постаје мање привлачан, а привлачнија постаје већа кућа у мањој заједници са мање саобраћаја.

То ће наравно смањити дружење на послу, па Гејтс узрок пете промјене види у начину на који радимо – што ће промјенити и начин нашег дружења. “Kоличина социјалних контаката које остварите на послу може да се смањи, па бисте могли да пожелите да успостављате социјалне контакте у својој заједници са пријатељима, да излазите увече”, каже Гејтс.

Ако ово претходно предвиђање звучи привлачно, сљедеће, које Гејтс доноси у партнерству са врхунским стручњаком за заразне болести др Фаучијем, мање је весело – ствари се дуго времена неће потпуно вратити у нормалу. Чак и након што вакцина у великој мери елиминише ковид-19, живот се неће вратити у нормалу док цјели свијет не побједи болест.

Али седмо и веома оптимистично је да сљедећа пандемија неће бити ни приближно толико лоша јер ће свијет много боље реаговати. “Други пут нећемо бити овако глупи”, закључује Бил Гејтс.

На нивоу понашања, сигурно је да ћемо, барем у почетку “посткорона” живота више обраћати пажњу на то да ли нам неко кија у лице, колико су људи далеко од нас, да ли смо опрали руке и слично. Можда ћемо више путовати и дружити се јер смо видјели како изгледа када смо ускраћени за то. Можда ћемо више боравити у природи, каже др Станислава Попов, психолог и сарадник Психоверзума. „Сви ти обрасци понашања на које се данас ставља акценат неко вријеме ће нам остати у навици (барем код оних који их се јесу придржавали). Међутим, они не морају бити ни трајни, нити дуготрајни, јер смо склони да брзо заборављамо ствари које везујемо уз одређени контекст, онда кад тог контекста више нема”, напомиње.

Гејтсова предвиђања нису једина. Сви маштамо о дану када ће се завршити пандемија. Међутим, стручњаци избјегавају да говоре у временским одредницама, јер би корона вирус могао трајно да остане са нама. Најбољи сценарио би био ако би био искорењен – у шта се сумња. Предвиђања су се некад показала као тачна, али то није нужност. Неминовно је да ће се неке промјене десити, односно да се оне већ дешавају, а тичу се начина комуникације, пословања и организације свакодневног живота која све више уважава интеракције “на даљину”, што је истовремено и добро и лоше, у зависности од тога о ком аспекту људске егзистенције говоримо.

“Оно што Гејтс у својим предвиђањима описује, а тиче се технологије, нових трендова у томе како и одакле радимо, дружења преко екрана и слично, постојало је и прије пандемије, само је она знатно убрзала усвајање оваквог начина комуникације од оног дијела људске популације која је до сада успевала да одоли или се опирала оваквим променама”, објашњава Станислава Попов.

Са психолошког аспекта, страх од отуђености услед коришћења технологије, која нас истовремено и спаја и раздваја, сигурно је појачан током пандемије која захтјева и физичку дистанцу. Та дистанца би се, у будућности, могла одомаћити, што би се могло негативно одразити на људе, односно на њихове аутентичне социјалне потребе, упозорава саговорница Недељника: “Са друге стране, сигурно је да постоји значајан број оних којима је ова наметнута физичка дистанца дала информацију о томе колико су им блиски сусрети са неким људима важни, а блиски на начин који укључује додир, загрљај и живи контакт који ниједан екран не може да замени.”

Емоционално, неки од нас ће још дуго осећати негативне последице ове кризе, пошто за неке људе она представља трауматско искуство којем је као таквом неопходно и приступити. Са друге стране, биће и оних који ће је доживјети само као још један тежак период који нас је научио да се прилагођавамо.

“Оно што до сада знамо јесте да смо веома прилагодљиви као врста, и да се већина људи успешно адаптира на нове животне околности. Исто тако знамо да се сваки стари систем или поредак функционисања прво опире промјени, те да се промјена схвата сувише драматично, али да дух времена на крају увек превлада”, закључује др Станислава Попов, психолог.