Кнежевић: У епској поезији, без жена-разговора нема

Извор: Срна

Професор књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић рекао је данас на трибини “Епски десетерац – историја која се пјева” у Источном Новом Сарајеву да “у епској поезији, без жена – разговора нема”.

“Премда се још од Вукове изванредне младалачке подјеле српских народних пјесама на женске и мужествене /јуначке/, жене сматрају споредним у систему српског народног епоса, свако ко је послушао или прочитао неку епску пјесму освједочио се да без жена у њима разговора нема”, рекао је Кнежевић на трибини у Културном центру у оквиру 12. манифестације “Огледало епског стваралаштва”, чији је овогодишњи мото “Жене, јунаци епских пјесама”.

Он подсјећа да и кад се начелно мизогини Старац Милија поигра са злосретним Иваном Црнојевићем којег сјетује љуба “С дугом косом, а памећу кратком”, не смије да се заборави да она то чини за спас његове душе, јер нема већег гријеха неголи “Ђевојачку срећу затомити / и у њену роду узаптити”.

Према његовим ријечима, и када нису главне јунакиње пјесме, као што нису биле ни глава патријархалне заједнице, жене су је чак и сузама оплемењавале омогућивши Филипу Вишњићу да устаничко страдање до краја очовјечи заједничком тужбалицом двије мајке.

Он сматра да је најпрецизнију размјеру историје и епског десетерца дао Његош у “Предисловију свога и нашега Огледала српског”.

“За црногорске пјесне може се рећи да се у њима садржава историја овога народа, који никакве жертве није поштедио, само да сачува своју свободу. Истина да поезија на неким мјестима понешто увеличава подвиге Црногораца; но на многима и важнијима држи се строго точности“, цитира Кнежевић Његоша.

Он је додао да су Срби своју историју пјевали да би је боље и лакше памтили и дуже сачували и на томе могу захвалити великим аедима и рапсодима којима је обиловала српска култура.

Професор књижевности српског језика и гуслар Душан Пејић говорио је о односу епике и историје, односно на који се начин историја транспонује у српску епску поезију, те колико се епској поезији може вјеровати као историјском извору.

“Отворио сам и питање које је то историјске догађаје епска поезија најбоље запамтила, а посебно сам се осврнуо на период прије Немањића, јер се о догађајима из тог времена још говори у неким хипотезама, тако да је ту доста непознатог, а одређени детаљи се помињу у гусларским пјесмама”, навео је Пејић.

Он жели да својом анализом дође до савремене епске поезије и историјских догађаја које савремена епска поезија опјевава, а ту је нарочито ријеч о посљедњем одбрамбеном-отаџбинско рату на простору бивше Југославије и БиХ.

Гусларско друштво “Филип Вишњић” Источно Сарајево организатор је манифестације “Огледало епског стваралаштва”, која се под мотом “Жене, јунаци епских пјесама”, одржава од 22. до 24. октобра Источном Новом Сарајеву.

Централни програм ове манифестације одржан је синоћ у сали Културног центра Источно Ново Сарајево и том приликом изведен је музичко-сценски приказ “Жене, јунаци епских пјесама”.

Секретар Гусларског друштва “Филип Вишњић” Витомир Арсенић рекао је Срни да је циљ ове манифестације првенствено очување културне баштине, епске поезије и гусала.

Због ограниченог броја гледалаца, ради поштовања прописаних епидемиолошких мјера и препорука, сценски приказ снимљен је и биће емитован на Интернет телевизији “Људи говоре”, коју ће реализовати Недељко Жугић.

На реализацији и припреми пројекта радили су професор Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву Пеђа Харт и Немања Пухало. Техничку реализацију пројекта реализовао је Културни центар Источно Ново Сарајево.

Ову традиционалну манифестацију, коју организује Гусларско друштво “Филип Вишњић” Источно Сарајево под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, града Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево, ове године подржало је и Министарство спољних послова Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону