“Горски вијенац” у стрипу

Извор: Спутњик

Лик жене у коју је заљубљен Вук Мандушић можда је најљепши у цијелом стрипу. Још док сам скицирао снаху Милоњића бана, док сам је стварао, пожелио сам да за њу позајмим лик Монике Белучи. Нисам ургирао да то буде она, али некако је баш било стрипски, каже аутор стрипа „Горски вијенац“ Геза Штетет.

Његош после Исуса и Јова

Да с разлогом слови за мајстора стрипског цртежа, Геза Штетет потврдио је стриповима „Исус, реч Божја“ и „Kњига о Јову“, као и недавно објављеном књигом у којој је – пратећи од ријечи до ријечи стихове Његошевог спјева – оловком и тушем оживио чувене јунаке „Горског вијенца“. На 140 страница, захваљујући сугестивном и снажном цртежу, из прошлости израњају „лица“ Владике Данила, Игумана Стефана, Вука Мандушића…

Геза, који каже да његово име на турском значи побједник, за Спутњик открива како је успио да и послије оваквог сложеног посла пуног изазова и ризика, остане на висини свог имена: да остане побједник.

„Тај побједник у мени је сам Исус Христ. Прије него што сам почео да читам Библију и све док нисам у свом животу упознао Исуса, био сам „непобједник“, губитник. Али, од тренутка кад сам то спознао почео сам другачије да размишљам и да у свом животу уочавам промјене. Увидио сам да мој таленат треба да искористим да славим бога и тако се родила мисао да нацртам причу о Исусу. У жељи да то урадим на прави начин почео сам од Старог завјета, јер је то увод у причу о Исусу, објашњење зашто је дошао. Тек кад је све то сазрило у мени приступио сам раду. ‘Исус, реч божја’ је стрип рађен с намером да буде нека врста умањене цијеле Библије“ каже Штетет, коме су управо стрипови о Исусу и Јову обезбиједили статус специјалисте за духовни стрип. Његовом мајсторском низу треба додати и у стрип управо ових дана преточено друго Његошево дjело – спjев „Луча микоркозма“.

У стрипу и „Луча микрокозма“

„Сваку књижевност можете преточити у слике, али то није нимало једноставно“, открива Геза. „Сигурно се не бих усудио да радим „Лучу“ да не познајем добро Библију. Али и „ Луча“ је била лакша за рад у односу на „Горски вијенац“, прије свега због мноштва ликова које је требало нацртати“, објашњава Штетет.

На 140 страница пред читаоцима се нижу цртежи познатих књижевних јунака којима је сам Његош одредио карактере и темперамент. На питање да ли их је цртао тако што је „само“ вукао линије по Његошевим сликама, Геза каже:

„За Данила сам позајмио Његошев лик, јер вјерујем да су као духовници слични, пате исту патњу због свог народа, православља… Али сам, такође, пуно ликова преузео из стварности, из јавног и политичког живота, па је тако „мој“ Мандушић Паја Вуисић, а Вук Мићуновић – Вук Драшковић. Чак сам убацио и свој лик, ја сам један од Стефана… Морао сам се везати за живе људе.“

Наш саговорник каже да је посебан изазов био цртати женске ликове од којих је један од најснажнијих Сестра Батрићева.

„Њен лик сам позајмио од моје супруге кад је била млада“, открива Геза уз објашњење да кад наиђе стваралачки талас цртач нема много избора.

Ускоро Нушићеви „Хајдуци“

„У тим тренуцима цртате оно прво чега се сјетите и можда је баш то најбоље. Ја сам и овде тако поступио и по реакцијама бих рекао да је испало добро. Надам се да би и Његош био задовољан да их види овако нацртане“, каже Геза и одмах додаје да тек сад увиђа и то да у књизи има много грешака које би волио да исправи у следећем издању.

„Ту је пуно ликова, пуно кнезова, све то треба довести на право мјесто. За разлику од „Луче“ ово је реалистичан цртеж, стања у којима су неки јунаци су психички тешка, ту је и сукоб између ислама и православља“, подсећа стрип цртач Штетет.

Он открива и да се међу женским ликовима нашао и један из његове прошлости.

„Дјевојка коју спомиње Турчин у једном дијелу, нацртао сам преко цијеле странице. Тек кад сам је завршио и урадио тушем видио сам да је то дјевојка коју сам некад волио… Ето, колико је несвјесно и свјесно снажно повезано.“

Од давнашњег сна да наше књижевне класике преточи у стрип, Геза, каже, не одустаје. Тај сан започиње Нушићем:

„Започео сам рад на Нушићевим „Хајдуцима“, јер то је право дjело за нашу дjецу. Нушић је светска класа, увијек актуелан, непревазиђен. Оно што је написао у „Хајдуцима“ послужило је и Ћопићу и многим другим да праве сличне приче, као што су „Орлови рано лете“, „Дружина Пере Kвржице“, „Сињи галеб“… Све је то изашло из Нушићевих „Хајдука“, сматра Геза и додаје:

„Французи и Белгијанци су преточили читаву њихову књижевност у стрип, макар и на четири стране. Ја сам захваљујући „Kекецу“ који их је објављивао заволио и Бен Хура и Робина Худа и многе друге. А то је најбољи вид васпитања – кад вас истовремено и едукују и забаве“, закључује Геза Штетет.