Кестен из Високих Дечана посађен код храма на Вељинама

Аутор: ФИЛТЕР/ М.К.

Ботаничар Небојша Стојановић из Београда прије неколико мјесеци почео је са садњом садница у портама цркава и манастира. Дарује саднице четири дрвета а то су кестен, кедар, дрен и гинко билоба.

Након Хиландара и бројних мјеста у Србији, стигао је и у Источно Сарајево. Нама је донио два кестена из шуме манастира Високи Дечани.

Саднице које су засађене у порти Храма Светог Василија Острошког узгојио је из сјеменки које је узео у манастирској шуми у Високим Дечанима.

Сјећа се да је прије неколико година, потресен причом о крчењу манастирске шуме, одлучио да сачува кестен из Високих Дечана.
Почео је да скупља сјеме, нашег српског коштана, како га је народ некада звао.

“Почео сам да расађујем и правим саднице и садим их свуда по нашем отечеству. Ове године сам кренуо 24. јуна из манастира Хиландар гдје сам добио благослов да садим. Наставио сам по Србији, по црквама и школама“, прича Стојановић садећи кестен. Акцију садње стабала назвао је „Небеска ботаника“.

У неким будућим вијековима, када можда и заборав прекрије дио српске историје, кестени у порти храма свједочиће намјери једног човјека да покаже гдје су српски корјени.

„Надам се да ће ове двије саднице српског питомог кестена који је поријеклом из Високих Дечана наредних 400 година овдје причати причу о нашем постојању, о нашем светом манастиру у Дечанима када можда Срба тамо више и не буде. Да наредне генерације Срба знају гдје су нам корјени.“

Посљедних година се много урадило на уређењу храма Светог Василија Острошког у Добрињи. Осим унутрашњих радова, обовљена је фасада и уређена порта храма.

Милорад Вујић, старјешина Храма Светог Василија Острошког у Добрињи подсјећа да је урађена фасада и на Парохијском дому а овдје је и Спомен капела која је уређена прошле године.

“Овај простор око храма добија цјелину коју ће имати у наредном периоду. Прије неколико година смо овдје засадили неколико садница а ево намјеравамо и да наставимо са тим послом“, каже Вујић.

Свештенство храма апелује на суграђане да чувају простор око храма али и све површине у граду које се уређују. Све то је, кажу, заједничка имовина коју треба додатно уљепшавати и сваке године унапређивати како би служила нама али и нашим потомцима.