АЛЕН ШЕРАНИЋ: Борба против короне није трка на 100 метара, већ маратон

Извор: Глас Српске

Када је забиљежен први случај вируса корона у Српској у марту, размишљали смо само шта треба да урадимо да нам се не догоди италијански сценарио. Сада знамо да ће ова епидемија потрајати, јер ово није трка на 100 метара, већ маратон, који ће потрајати и наредне године.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” министар здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић сумирајући изазове које је пред Српску ставила епидемија вируса корона, која траје већ пола године.

– Вјероватно ћемо и Нову годину дочекати са маскама на лицу, само видјећемо да ли ће бити организованог дочека – рекао је Шеранић.

У којој фази епидемије се налазимо?

ШЕРАНИЋ: Налазимо се у фази трансмисије вируса у заједници. То је четврта фаза према процјени ризика појаве вируса корона у Српској, коју је Институт за јавно здравство РС радио још у фебруару. То је било очекивано, с обзиром на карактеристике вируса и начине његовог преношења. Није се могло очекивати да вирус буде искоријењен нити да нестане, иако смо се надали да ће све што прије бити ријешено. Надам се да ћемо кроз средства која будемо имали за борбу против епидемије олакшати ову борбу и грађанима и здравственом систему.

Каква је тренутна епидемиолошка ситуација?

ШЕРАНИЋ: Ситуација је се стабилизује у смислу да је број лица заражених на седмичном нивоу константан. Међутим, генерално гледајући, епидемиолошка ситуација није повољна, с обзиром на то да број заражених никако да падне испод 50 на дневном нивоу, што је неопходно према процјенама Свјетске здравствене организације (СЗО). Епидемиолошку ситуацију оцјењујем као неповољну и несигурну, али стабилизована је. Због приватних забава, било да је ријеч о свадбама или неким другим манифестацијама, у појединим општинама долази до раста броја обољелих.

Када се присјетите марта, гдје Вас је затекла вијест о првом зараженом у Српској и како је све изгледало тада?

ШЕРАНИЋ: Прва вијест затекла ме је у кабинету с мојим колегама. Цијели тим министарства остао је тога дана докасно на послу, размишљајући шта да очекујемо и како да реагујемо. Припремали смо конференцију да обавијестимо јавност. Тог 5. марта сам, као и моје колеге, размишљао само о томе да ли ће нам се десити оно што се тада дешавало у Италији. Тада смо поставили циљ да не смијемо доћи у ситуацију да у Српској имамо пацијента који неће добити здравствену услугу, а да је заражен “ковидом 19”. Осим тога, требало је организовати систем епидемиолошког надзора. Направили смо прелиминарне процјене, донијели одређене наредбе. Прилагођавали смо се ситуацији и ослушкивали потребе јавности како да организујемо здравствени систем да обезбиједимо све што је потребно да становништво добије здравствену заштиту и да превентивно дјелујемо.

Шта је било кључно, које мјере су дале најбољи резултат?

ШЕРАНИЋ: Сваки период је имао нека своја обиљежја. У тренуцима када смо доносили мјере, процјењивали смо епидемиолошку ситуацију код нас, али и у окружењу. Фокус је био на онима који су долазили из иностранства, јер се у то вријеме завршавала зимска туристичка сезона у Европи, доста наших суграђана је било на привременом раду у европским земљама и сви они су се враћали овамо. Гледали смо који су епидемиолошки ризици на које треба да дјелујемо да бисмо онемогућили да у кратком периоду имамо велик пораст заражених. Превасходно је било то да обезбиједимо предуслове да здравствени систем може адекватно да прими пацијенте и заштити здравствене раднике са аспекта личне заштитне опреме. У тој ситуацији цијели свијет је набављао опрему, а произведене и складиштене количине нису биле довољне да подмире све заинтересоване стране. Предузимали смо све да бисмо набавили опрему и све што је потребно за наше пацијенте, гледајући да што прије развијемо протоколе лијечења који су стручно и научно утемељени. Како су се ствари развијале и како смо већ тада видјели да ово неће бити кратког даха, почели смо размишљати како да живот враћамо у нову нормалност, да утврдимо мјере које појединац треба да предузима. У мају је почело релаксирање мјера уз препоруке Института.

Да ли су неке мјере можда биле непотребне?

ШЕРАНИЋ: Свака мјера је у тренутку када је донесена имала смисао. Није могуће поредити март и април са августом и септембром. Сада су потпуно другачије околности. Неку сврсисходнију евалуацију свега што се дешавало имаћемо идуће године, јер ћемо имати различите врсте научних чињеница. На бази научних студија које трају моћи ћемо да процијенимо шта је било неопходно и како да поступимо у наредном периоду. Сам закон о заштити становништва од заразних болести је предвидио мјере које смо доносили, јер су то мјере које се доносе у ванредним ситуацијама, а које настају усљед епидемије заразне болести.

Пред нама је сезона грипа, хоће ли се грип и корона сударити и можемо ли истовремено обољети и од једног и од другог вируса?

ШЕРАНИЋ: Да ли је могуће да истовремено будемо заражени грипом и короном то ћу вам моћи рећи сљедеће године, када прође све ово. Оно што сада знамо јесте да је начин преноса оба вируса готово идентичан и превентивне мјере које се предлажу у смислу смањења ризика од заражавања и од једног и од другог вируса су готово исте. Превентивне мјере на које смо се већ навикли када је у питању корона сигурно ће помоћи и да се смањи број заражених од грипа. Није могуће избјећи да немамо заражених вирусом грипа, али је намјера да смањимо број лица са тежим компликацијама која ће се наћи у болницама, јер здравствени радници су изашли из сезоне грипа, ушли у доба короне и сада настављају са оба вируса. Иза њих је једно велико одрицање. Здравствени радници улажу енормне напоре да помогну пацијентима да добију адекватну бригу. И ми сами морамо помоћи одговорним понашањем да сачувамо своје здравље и својих ближњих, а онда и да смањимо притисак на здравствене раднике.

Српска ове године набавља више вакцина против сезонског грипа, колико је вакцинација значајна у овом тренутку?

ШЕРАНИЋ: Вакцинација је највеће достигнуће човјечанства. Са вакцином имате могућност да смањите било какав нежељени, тежи облик обољења. Што се тиче вакцине против сезонског грипа, сходно захтјевима домова здравља тражено је да буде набављено више, на шта су Влада и Компензациони фонд дали сагласност и обезбиједили додатна средства за то. Ту је и 15.000 доза које финансира Фонд здравственог осигурања РС за угрожене категорије становништва. Има доста захтјева компанија за вакцинацију њихових сарадника, тако да ће Институт у складу са стањем на тржишту и могућностима набавке настојати да удовољи свим тим захтјевима.

Српска је стала у ред за руску вакцину против короне, да ли су у току преговори и када би вакцина требало да стигне код нас?

ШЕРАНИЋ: Најадекватније би било када бисмо могли вакцинисати 40 одсто становништва, међутим СЗО је изашао са препоруком да је минимално потребно да буде вакцинисано 20 одсто становништва. На сједници Владе РС усвојили смо информацију у вези са “Ковакс” споразум, према којем БиХ стаје у ред за набавку вакцина путем глобалног механизма којем је прикључено око 170 земаља. То ће бити начин да правовремено добијемо вакцину. Тржиште ће бити затрпано захтјевима за набавку, као што је у марту и априлу било за респираторе, тако да и СЗО тражи начин како да обезбиједи што праведнију расподјелу. Сходно томе унутар БиХ потписан је споразум између Федералног министарства здравства, нашег министарства и Брчко дистрикта о начину и обавезама страна унутар земље које ће преузимати и набављати вакцину. Други начин да дођемо до вакцине је онај који је повела Влада РС путем Представништва Српске у Русији, гдје се воде разговори о питању руске вакцине, која је тренутно у трећој фази клиничког испитивања, гдје око 44.000 Московљана добровољно учествује у том истраживању. Потребно је да се учине сви припремни кораци да бисмо у складу са релевантним актима у земљи могли да увеземо и користимо вакцину. Свака вакцина која дође у РС мораће да буде безбједна, квалитетна и ефикасна.

Да ли су осим тих конкретних корака за набавку руске, учињени кораци и за набавку неке друге вакцине?

ШЕРАНИЋ: Не из разлога што ће “Ковакс” механизам покрити све свјетске произвођаче и сви они ће морати да испуне предуслове СЗО те да путем тог механизма буде обезбијеђена вакцина од било којег произвођача. И када вакцина уђе у земљу имамо одређене процедуре које подразумијевају начин увоза, складиштења, чувања и припреме организације давања вакцине. Све мора бити посложено да би вакцина могла бити примијењена.

Институт за јавно здравство РС доставио је план вакцинације против вируса корона, шта тај документ предвиђа?

ШЕРАНИЋ: Институт је направио план вакцинације против вируса корона узимајући у обзир препоруку СЗО према којој би 200.000 становника у РС требало да се вакцинише. Када је рађен план вакцинације узето је у обзир да вакцином треба прво да буду обухваћени они који су угрожени различитом врстом хроничних обољења, затим лица старија од 65 година и здравствени радници те друге категорије које обављају различите врсте функција унутар нашег друштвеног живота.

Хоћете ли се Ви вакцинисати?

ШЕРАНИЋ: Биће препоручене категорије које ће се вакцинисати. Уколико будем у препорученој категорији, вакцинисаћу се, а традиционално од 2004. године када сам почео да радим као љекар вакцинишем се против сезонског грипа и ту могућност искористићу и ове године.

Како гледате на оптужбе да су Руси пребрзо произвели вакцину те да то отвара сумњу у позитивно дејство вакцине?

ШЕРАНИЋ: Русија се налази у трећој фази клиничког испитивања вакцине, као и многи други произвођачи. Колеге из Русије имају стручњаке, опрему и свој начин и не видим разлог за било какве оптужбе на њихов рачун, јер свака вакцина која добије сертификат биће на добробит цијелог човјечанства. На то гледам са аспекта обичног човјека, а не са аспекта одређених политичких арена, гдје се спомиње термин “национални вакцинализам”, односно да вакцина улази у једну политичку арену.

С обзиром на то да су почела и серолошка тестирања у Српској, имате ли податак који проценат тестираних има антитијела и шта је са поступком донирања плазме опорављених у сврху лијечења?

ШЕРАНИЋ: Нисмо тражили податке, јер да бисмо имали праву слику морамо прво имати студију која на научни и стручни начин утврђује оно што је потребно. Медицински факултети у Бањалуци и Фочи су са Институтом развили студију, а Компензациони фонд је на посљедњој сједници подржао реализацију студије коју ће суфинансирати СЗО, према чијим протоколима ће и бити реализована. Студија ће одговорити на питања у вези са имунитетом становништва у Српској. Што се тиче лијечења крвном плазмом, у претходном периоду није било много говора о томе. Међутим, тражили смо од тима који предводи Медицински факултет и који даје препоруке у вези са лијечењем да нам јасно стави до знања какве су научне и стручне чињенице у лијечењу крвном плазмом. Осим тога, Завод за трансфузијску медицину РС је обавио припремне активности, процијенио своје капацитете и евидентирао шта му је потребно да би могао организовати издвајање плазме и да бисмо и то могли ставити у функцију у неком наредном периоду. Базирајући се на научним чињеницама ићи ћемо и у том правцу. Не изузимамо ништа што је научно потврђено.

Шта Вам је у протеклих пола године било најтеже и као човјеку и као министру?

ШЕРАНИЋ: Као човјеку министру најтеже је када добијете поруку, било од грађана или од познаника који моле да се пружи помоћ некоме ко се налази на респиратору. Када разговарам са колегама из интензивне јединице и када буду размотрене опције које они стручно предлажу, најтеже је написати одговор на те поруке.

С обзиром на то да се крај пандемије не назире, када сумирамо све што смо прошли, какву поруку имате за становнике Српске?

ШЕРАНИЋ: Држимо се превентивних мјера. Најмање што можемо да урадимо је да ставимо маску. Небројено пута је доказано да је маска сврсисходна, да смањује ризик од заражавања. Дајте да будемо одговорни. Ако организујете било какву приватну прославу, запитајте се да ли морате баш сада или се то може одгодити за неки будући период. Увјерен сам да ћемо се и у неком будућем периоду моћи добро забавити када будемо имали адекватније ресурсе да се заштитимо од вируса корона.

Иза нас су три седмице нове школске године и већ имамо заражених ђака. Да ли је повратак у клупе био добар потез?

ШЕРАНИЋ: Институт даје мјере да би ризик од заражавања био сведен на минимум. Истраживања су показала да школа није била извор заражавања дјеце која су најчешће долазила заражена на наставу. Исто је и са наставницама. Осим тога, донијели смо одлуку да поједине разреде тестирамо да потврдимо те чињенице и то ће бити аргумент који ће говорити како и на који начин школа треба да функционише. С друге стране не смијемо занемарити психолошко-социјални развој дјеце и улогу школе у томе, као ни функционисање породице у смислу времена које дијете проводи у школи. Министарство просвјете и културе и Републички педагошки завод на основу препорука Института прате и препоручују начин организације наставе. Након првих мјесец радићемо анализу и са аспекта организације наставе, али и из епидемиолошког аспекта.