Друштвене мреже задају главобољу ЦИК-у

Извор: Независне новине

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) већ је почела да рјешава приговоре у вези с плаћеним оглашавањем, међутим у овом тренутку највећи проблем им представљају друштвене мреже, с озбиром на то да с њима немају званичан канал комуникације и тренутно практично је немогуће утврдити да ли је неки политички субјект платио оглашавање које је забрањено прије званичног почетка кампање, односно 15. октобра.

“Морамо провјерити и политички субјект, али и тај медиј и ту платформу која му је дала простор. Ми морамо испитати и једно и друго како бисмо по закону могли испитати да ли је то плаћена изборна кампања или није. Већ сада треба утврдити канал комуникације да у року од 24 часа можемо утврдити и добити податке од власника социјалне мреже да ли је то плаћено или није”, реако је Суад Арнаутовић, члан ЦИК-а, на сједници на којој је, између осталог, било ријечи и на ову тему.

На сједници Централне изборне комисије БиХ констатовано је да се на појединим друштвеним мрежама као што је Фејсбук може видјети да ли се ради о плаћеном огласу, али да је ипак потребан званичан канал комуникације с том друштвеном мрежом како би се добила потврда да је оглас плаћен.

“Фејсбук већ има наглашено ако је нешто спонзорисано и треба видјети са осталим друштвеним мрежама. У вријеме вируса корона социјалне мреже ће сигурно бити темељ изборне кампање. Покушаћемо да се обратимо званично па ако нешто добијемо, даће нам неке смјернице”, рекао је Жељко Бакалар, предсједник Централне изборне комисије БиХ, током сједнице.

Иначе, ЦИК је јуче одбио као неоснован приговор да је један од политичара платио оглашавање.

У поступку ЦИК је утврдио да је тај политичар објавио пост на Фејсбуку који је преузео један од портала, а с обзиром на то да су се и политичар и тај портал изјаснили да оглас није био плаћен, та пријава одбијена је као неоснована.

Оно што је чињеница јесте да ће у наредним мјесецима због епидемије вируса корона Централна изборна комисија БиХ бити у све већим проблемима због друштвених мрежа јер ће највећи дио кампање управо бити вођен на тај начин. Стручњаци се слажу да ће, уколико се жели успоставити ред у тој области, бити неопходно мијењати Изборни закон јер су друштвене мреже нови медиј.

“Није проблем с електронским медијима, већи је с принтаним медијима, а највећи с друштвеним мрежама. Јако је тешко утврдити злоупотребе јер често не можете сазнати ко је оснивач неког профила итд. Тај сегмент комуникације с грађанима и бирачима није дефинисан законом и често се злоупотребљава”, рекао је Вехид Шехић, аналитичар и бивши предсједник Централне изборне комисије.

Он истиче да се та ствар мора законски уредити како би ЦИК имао упориште за кажњавање, у супротном све ће остати као и сада, истовремено наглашавајући да су поруке преко Вибера у вријеме изборне шутње ријетки случајеви у којима ЦИК може поступати и кажњавати.

Бирачко право упитно за хиљаде грађана?

С обзиром на то да се бирачки списак закључује 45 дана прије одржавања избора, поставља се питање како ће гласати особе позитивне на вирус корона и они који су по налогу надлежних органа у изолацији.

“У вези с тим морамо се опредијелити и о методама и начину гласања на изборни дан за те особе”, рекао је Ахмет Шантић, члан Централне изборне комисије БиХ.

На сједници Централне изборне комисије БиХ јуче је констатовано да је бирачко право универзално и да треба да буде доступно свима те да се мора пронаћи начин да и они који су позитивни на вирус корона гласају.

Потписан уговор за штампање гласачких листића

Жељко Бакалар, предсједник Централне изборне комисије БиХ, рекао је да је Правобранилаштво БиХ доставило позитивно мишљење на оквирни уговор ЦИК-а и фирме “Унионинвестпластика” из Сарајева, која је одабрана за штампање гласачких листића.

Он је рекао да је ЦИК потписао коначан уговор с том фирмом те да је посао штампања гласачких листића вриједан 805.528 КМ с ПДВ-ом додијељен тој фирми.

ЦИК је на јуче одржаној сједници разматрао и извјештај о извршеним провјерама политичких странака за учешће на локалним изборима у Мостару, а послије отклањања недостатака, овјерио још 12 политичких странака, док је за три политичке партије пријава одбијена јер и након остављеног рока нису отклониле недостатке у пријави.