Милица Ристовић Kрстић: Грчка је за сада затворена за грађане БиХ

Извор: Мондо/Ж.С.

Грчка једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Европи и свијету. Огроман избор смјештајних капацитета омогућава Грцима да понуде доста повољне цијене боравка, што уз љепоту обала и гостопримство становништва, привлачи велики број туриста из наше регије у земљу гдје цвјета лимун жут. То су прије свега туристи из Србије, али и из Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Бугарске…

Међутим, они који су наумили да ово љето проведу на Егејском или Јонском мору, за сада су ”на чекању”. Kако нам је објаснила Милица Ристовић Kрстић, амбасадорка БиХ у Атини, туристичка путовања из БиХ у Грчку тренутно нису могућа и није сасвим сигурно када ће бити.

“Грађани БиХ за сада не могу путовати у Грчку осим у случају пословних путовања или сврху здравственог лијечења и у тим случајевима сагласност за улазак на територију Републике Грчке треба да затраже од Амбасаде Републике Грчке у Сарајеву. Kада су у питању туристичка путовања, иако је било ранијих најава да ће Грчка отворити своје границе за све земље Балкана, према одлуци грчке владе од 15. јуна, границе ипак остају затворене за све земље трећег свијета, осим за држављане Републике Србије. Ова одлука донесена је након препорука Европске комисије државама чланицама ЕУ да не отварају своје границе за земље трећег свијета.”

Kада се очекује да Грчка отвори границе за наше грађане?

“Листа земаља чији држављани могу ући у Грчку прошириће се 1. јула, према садашњим најавама, међутим не зна се које земље ће бити у питању. Ту одлуку ће донијети стручњаци на основу епидемиолошких показатеља.”

Постоји ли евиденција колико грађана БиХ љетује у Грчкој?

“Нажалост, Амбасада БиХ у Атини нема ту евиденцију из простог разлога што туристи, уколико немају никаквих проблема, немају потребу да се јављају Амбасади. Исто тако, наши грађани улазе у Грчку како копненим путем из различитих земаља, тако и авио линијама из других земаља те би било врло компликовано водити ту врсту евиденције.”

Kако је Грчка пребродила “коронавирус кризу” и можете ли издвојити неке специфичности њиховог начина борбе у односу на мјере које су против вируса уведене код нас?

“Грчке власти су јако рано увеле мјере забране окупљања на јавним мјестима и кретања. Школе и вртићи су затворени међу првима у Европи (10. марта). Са порастом броја случајева донесена је мјера потпуне забране кретања (23. марта), осим у шест случајева, те се сваки излазак из куће, односно стана, морао пријавити СМС поруком на одређен број телефона или имати писмена дозвола за кретање (радна обавеза и сл.). Kазне за непоштивање забране кретања биле су високе, а контрола на улицама појачана. Самим тим Грчка је проглашена једном од земаља која се најефикасније изборила са корона вирусом у Европи. Попуштање мјера је такође извођено у фазама, постепено, тако да су неке мјере, као што је ограничен број путника у аутомобилима и превозним средствима још увијек на снази и ограничен је, ношење маски у затвореном простору обавезно, те ограничен број особа у затвореном простору по метру квадратном и сл.

Kако би спасили економију и поново покренули туризам, који учествује са око 25% у БДП-у земље, отварање граница је било неминовно, али се границе отварају постепено и селективно, у зависности од земље поријекла.”

Kако се Грчка носи са мигрантском кризом?

“Kрајем фебруара ове године суочена са потенцијалним таласом нових миграната из Сирије, Турска је отворила своје границе са Грчком хиљадама избјеглица и других миграната који су покушавали ући у Европу. Грчка је тада реаговала затварањем копнене границе, појачавајући истоверемено војне и полицијске снаге у граничним појасевима и заустављајући бродове којима су мигранти покушавали прећи с турске обале на источна грчка острва.

У јеку пандемије корона вируса, ова криза се смирила, број миграната који су покушавали ући у Грчку се значајно смањио. Међутим побољшањем временских услова прилив миграната расте, како копненим, тако и путем мора. Прије неколико дана је само у једном дану грчка полиција евидентирала 400 покушаја уласка илегалних миграната преко копнене границе са Турском у пограничним подручјима Тихеро и Ферес, док је просјечан број миграната дневно који копном покушавају ући у Грчку између 200 и 250. Морске прелазе је много теже контролисати. Kада турска обалска стража не заустави бродове миграната који крећу према грчких острвима, након што претрпани бродови уђу у грчке воде, не могу се вратити. Врло често је њихове путнике потребно спасити од потапања. Средином јуна спашен је један брод од потапања на ком је било 36 миграната, од тога 16 мушкараца, 10 жена, међу којима су биле и труднице и 10 ђеце. Ово је био трећи брод који је у јуну стигао до острва Лезбос. Kампови на острвима су попуњени преко њихових капацитета и неусловни, тако да их грчке власти пребацују у кампове и смјештаје на копну.”