Da li vide šta pretražujem? Privatnost na internetu

Autor: Srđan Jovović

U svijetu kojem živimo danas, kada smo više “onlajn” nego u stvarnom životu, nameće se pitanje da li u tom onlajn svijetu postoji privatnost?

Pa ukoliko znamo da je na internetu običnom korisniku jako teško, skoro neizvodljivo, da uradi bilo šta, a da to ne bude zabilježeno, odgovor je ne.

Sigurno je većina vas imala potrebu otvoriti privatni prozor pretraživača (“inkognito mod”). I tako u želji za sigurnošću, pretraživati nešto, što niste spremni podijeliti sa drugima. To je prije svega za pohvalu jer je kulturno. Ne treba da svoje pretrage držimo izložene svima na vidjelu ali isto tako trebamo da budemo svjesni da to nije zaštitilo privatnost naše pretrage.

Lakše ćemo shvatiti to ako budemo pratili sam put informacije.
1) U vaš pretraživač unosite željenu pretragu, veb-sajt…
2) Vaš zahtjev prolazi kroz ruter i putuje vašem internet provajderu
3) Internet provajder proslijedi zahtjev serveru na kojem je vaš traženi veb-sajt
4) Traženi veb-sajt odgovara na vašu IP adresu (koju vam je dodijelio vaš internet provajder)
Vaš pretraživač pravi zapis istorije vaših pretraga na vaš uređaj i samim tim vam nudi bržu pretragu već traženih stranica. Kada koristite privatni pretraživač, vi ste samo zaobišli upis u istoriju pretraga na vašem pretraživaču. Informacija o vašoj pretrazi putuje sa informacijom vaše IP adrese i tako traženi veb-sajt zna na koju adresu da odgovori. Neki modeli rutera čuvaju određene tragove saobraćaja, pa je tako moguće da ti tragovi budu dostupni svakome ko ima pristum vašoj mreži.

U prošlom tekstu smo imali primjer koliko informacija može da se izvuče iz IP adrese, pa je sledeći logičan korak sakriti IP adresu.
Postoji više alata i programa koji će vam pomoći u tome, a jedni od istaknutijih su VPN I Tor.

Šta je VPN i kada ga koristiti?

VPN (virtual private network) je mreža servera rasprostranjenih širom svijeta koji imaju za zadatak da prihvate vaše zahtjeve, izvrše ih i vrate vam odgovor. Optimizovane su da pruže što je moguće bolje performanse. Kada koristimo VPN, put informacije ide ovako:

1) U vaš pretraživač unosite željenu pretragu, veb-sat
2) Vaš zahtjev prolazi kroz ruter I putuje vašem internet provajderu
3) Ovaj put provajder vaš zahtjev šalje jednom od servera koji vam dodijeli VPN.
4) VPN server šalje zahtjev traženoj stranici
5) Tražena stranica odgovara VPN serveru
5) VPN server odgovor proslijedi na vašu IP adresu (koju vam je dodijelio vaš internet provajder)

Bitno je navesti da saobraćaj u ovom slučaju ima i dodatnu enkripciju VPN servera, pa tako i ako neko presretne ovaj saobraćaj, neće moći izvući informacije, jer ključ za dekripciju ima VPN servis koji koristite. Samim tim ni vaš internet provajder ne vidi jasno saobraćaj jer on ne može da vidi dalje između vas i VPN servera, pa tako ne može da zna i kojoj stranici ste poslali zahtjev jer je to obavio VPN server.

I ako je saobraćaj kriptovan (zaštićen određenim tajnim ključem koji sam sadržaj učini nerazumljivim za čovjeka ili program bez tajnog ključa), pravosuđe ima pravo da zahtjeva ključ i od vašeg internet provajdera i od kompanije koja vam nudi VPN sevis, tako da ako je neko u ovom tekstu pokušao da nađe inspiraciju za nešto što nije legalno, moja preporuka je da odustane.

Danas imate jako mnogo besplatnih VPN usluga kako za PC tako i za mobilni telefon. I nekada mogu da budu jako korisne. Postoji mnogo legalnog i zanimljivog sadržaja na internetu koji radi nekih trećih razloga nisu dostupni našim IP adresama, pa korištenjem VPN servisa možete da “folirate” da ste iz države koja ima pristup stranici.

Drugu korisnu namjenu koju vidim u VPN servisu je veći stepen sigurnosti na javnim vaj-faj mrežama. U prošlom tekstu sam objasnio koliko su I kako ranjivi korisnici koji su na javnim mrežama. VPN servis radi dodatnu enkripciju(kripto zaštita gore objašnjena), pa tako da je i vaš saobraćaj zaštićen.

Šta je Tor pretraživač i kada ga koristiti ?

Tor pretraživač je besplatan program koji ima za cilj zaštitu samog sabraćaja na mreži i da onemogući nadzor istog. On koristi jako veliku mrežu volonterskih servera koji su širom svijeta i saobraćaj rutuju kroz istu. Ovo je jedan od najvećih nivoa zaštite koju obični korisnik može da koristi na internetu ali radi kompleksnosti zadatka koju Tor pretraživač obavlja, saobraćaj na njemu se odvija usporeno i nije baš zgodan za svakodnevnu upotrebu.
Tor pretraživač radi na principu pomenutog VPN-a samo što on to radi još kompleksnije. Vaš zahtjev poslat krot Tor pretraživač, prvo se rastavi na više manjih paketa koji se enkriptuju svaki ponaosob i šalju kroz mrežu. Vaš internet provajder to vidi kao više manjih zahtjeva koje šalje tor serverima. Svaki server prima po jedan paket (dio vašeg zahtjeva) i ovi serveri nisu svjesni ostalih paketa koji se nalaze kod drugih servera, zatim svaki od njih šalje paket traženoj stranici gdje se on formira u prvobitni oblik i izvršava, a zatim i odgovor ide istim principom nazad.

Za razliku od VPN servisa gdje jedan zahtjev enkriptovan putuje ka traženoj stranici, ovde je broj paketa puno veći I svaki enkrpitovan posebno svojim ključem, što nekoj trećoj osobi ne daje prostora za nadgledanje. Čak ni vaš internet provajder ne vidi šta tačno radite ali je itekako svjestan ovog saobraćaja.

Kao i u gore navedenom primjeru za VPN, tako i ovdje ne bih savjetovao nikoga da pokuša da zloupotrebi servise Tor mreže, misleći da je u potpunosti anoniman. Pojedine stranice će uz par vaših klikova da izvuku vašu lokaciju, ukoliko to bude bilo potrebno.

Čemu služi ovako kompleksan sistem žaštite i koja je njegova namjena?

Najlakše ćemo to shvatiti kroz primjer:

Kompanija A treba da dostavi osjetljive podatke kompaniji B. Saobraćaj takav po sebi je rizičan i treba ga obezbjediti od nadgledanja onih koji bi te informacije zloupotrebili.
Ako bi se odlučili za soluciju zvanu VPN, to bi nam pružilo zaštitu ali ne na duže staze. Hakeri su jako lukavi i uporni, ne bi trebalo dugo da uprate koji tačno VPN servis koriste kompanije, pa bi se fokusirali na dekripciju VPN servisa koji koristite, a kad bi “dobili” ključ, onda bi se fokusirali na sad već ranjiv saobraćaj između kompanija.
Tor pretraživač od jednog zahtjeva pravi više njih i osigurava ih svaki posebnim ključem, a za tim šalje svaki na poseban server, što je u praksi nemoguće nadgledati.
Pored toga, Tor pretraživač svaki put kada pošaljete zahtjev, koristi druge servere, pa tako da ste u jednom momentu zahtjev poslali iz Njemačke, dok već u sledećem iz Dankse npr.

Nadam se da je ovaj tekst prosječnom korisniku približio i pojasnio sam tok saobraćaja na internetu.

U narednom tekstu, pokušaću da objasnim kako to putuju vaše poruke poslate kroz fejsbuk, instagram, viber itd. Jer, samo kada ste svjesni kako se taj saobraćaj odvija, tada možete i da ga zaštitite ukoliko imate potrebu za tim.