Друштво се не састоји од појединаца већ од породица

Аутор: ФИЛТЕР/В.П.

Ријеч породица улази у масовну употребу тек у модерном добу, што показује модерност самог појма и појаве. Породица се замишља као „посљедње уточиште“ од суровог друштва и као „мирна лука“ у коју долази појединац послије отуђеног рада. Многи антрополози породицу сматрају као неку врсту неорганског тијела људске суштине. Једна од њих је и Маргарет Мид, чије се тврдње односе на то да је породица колијевка друштва!

Претходни редови, представљају увертиру разговора који смо имали са проф. др Бисерком Кошарац. Рођена је 1976. године у Крагујевцу. Студије социологије завршила је Филозофском факултету у Нишу. Од 2001. ради на Филозофском факултету у Палама, на Катедри за социологију  гдје је стекла магистериј и докторат социолошких наука. Предаје Социологију породице на Студијском програму за социологију. Објавила је више радова у стручној и научној периодици.

О, породичним односима у периоду Ковида-19, узроцима и посљедицама нефункционалних породица као једним од актуелних питања и проблема друштва.

“Породица, односно њена структура, форма, породичне улоге и породични односи се мењају пре свега под утицајем друштвених процеса дугог трајања чије је деловање често невидљиво и тешко се открива, јер они делују изван свакодневне друштвене и породичне рутине. Бурни, интензивни и драматични друштвени догађаји изазивају друштвену нестабилност, последично нестабилност и породице, али корениту трансформацију производе друштвени процеси дугог трајања. Наиме, оно што подразумевамо под модерном, нуклеарном породицом производ је вековних друштвених промена: од XVI па све до почетка XX. То је период настанка модерног, капиталистичког друштва. Породица у XXI веку са карактеристикама као што су: пад универзалности брака, повећан број развода, низак фертилитет, појава нових алтернативних форми брачног и породичног живота, јесте производ промена које су савремено друштво захватиле од 60-тих година XX века. Према томе, ненадани и бурни догађаји у друштвеном окружењу као што су догађаји изазвани пандемијом вируса корона породицу су ставили пред одређене изазове, односнозахтевају прилагођавање неких аспеката породичног живота новонасталој ситуацији. То нужно не значи, да ће доћи до одређених трајних последица по породичне односе. Наиме, у таквим стресним ситуацијама породице да би задржале своју функционалност развијају одређене стратегије, мање или више успешне” истакла је Кошарчева.

“Те стратегије зависе од ресурса којима породица располаже: економских и ресурса унутрашње кохезије и способности да се породица одупре деловању стресног фактора, односно у овом случају последицама пандемије. Даље, стратегије зависе и од вредносног система породице, односно значења који породица придаје стресној ситуацији.”

“Када је породица функционална и са добрим породичним односима она је у стању да формира стратегије одупирања стресној ситуацији. Функционалне породице се од нефункционалних не разликују по одсутности конфликта, неслагања између чланова, већ по томе да су у стању да развију стратегије за успешно решавање свих, условно речено проблематичних ситуација” тврди проф. др Бисерка Кошарац.

“Другим речима, добри породични односи су добри и у периоду епидемије и након ње. Породице код којих је и пре епидемије био присутан неки облик дисфункционалности и нарушених породичних односа су свакако под ризиком да се у овој ситуацији додатно такво породично стање погорша.”

“Приликом разматрања утицаја последица епидемије на породице, треба нагласити да ће економски фактори бити изузетно значајни имајући у виду да први, незванични подаци говоре о паду прихода што најпре погађа породице које су или биле сиромашне пре епидемије или су се налазиле у групи која је под ризиком од сиромаштва” закључује Кошарчева.

Завршићемо са цитатом познатог француског социолога Фредерика ле Плеја:

Друштво се не састоји од појединца већ од породица!