Република Српска-вирус под контролом од самог почетка

Извор: СРНА

Велике кризе, попут појаве вируса корона, увијек покажу степен /не/способности неке земље и становништва да се организује и преживи у сваком смислу, а Република Српска је положила тај тест још у почетку заразе.

У БиХ, провизорној држави, која, објективно, постоји само у неколико институција у федералном Сарајеву, све остало је на ентитетима, па је и терет кризе пао на те саставне државне цјелине, док су заједничке институције, као и увијек, само спољна фасада, често оптерећена и закочена сталним политичким разликама.

Република Српска је, без много драме, одлукама Народне скупштине, Владе Српске, предсједника Републике и српских представника у заједничким органима – од српског члана Предсједништва БиХ до посланика, увела поступно све могуће превентивне мјере.

Далеко прије федералних органа, Република Српска је започела одбрамбену терапију од вируса, па је у неколико наврата морала да чека да институције Федерације БиХ прихвате њене приједлоге попут оних о контроли граница и карантинима.

Број умрлих и заражених, и поред великог прилива наших људи из иностранства, ни у једном моменту није довео у питање капацитете здравствених институција Српске нити је изазвао панику.

Практично, вирус корона је у Републици Српској “под контролом” од самог почетка.

Дипломатска способност Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ, који је са предсједником Српске Жељком Цвијановић и премијером Радованом Вишковићем, успио да из разних земаља обезбиједи потребна средства заштите за грађане, као и рационалне идеје за заштиту границе БиХ и здравствену контролу ентитетских – дала је видљив резултат.

Све чешће из узорака тестираних лица произилази да је број заражених у Републици Српској испод десет одсто, а неријетко и једноцифрен.

Брзо размишљање, идеје и способност реализације, који су диктирани из Српске, изазвали су позитивне реакције у региону, чак и на друштвеним порталима у Федерацији БиХ, а посебно набавка медицинских средстава, материјална надокнада медицинарима и мјере заштите.

Изузетак су изливи бијеса врхушке СДА, којој смета чињеница да су се Србија, Русија и Мађарска одазвале позиву из Бањалуке да помогну у вријеме кризе, за шта постоји јасно упориште у уставима БиХ и Српске, као и због начина на који у Српској пролази криза, без политичких конфликата, што није случај са Федерацијом БиХ.

Од завршетка ратних сукоба у БиХ 1995. године на овим просторима није било теже кризе од епидемије вируса корона, која је угрозила животе, социјалну и економску егзистенцију људи.

Из такве катаклизме становништво излази само са двије могуће оцјене: да има наду у будућост и повјерење у институције које је бирао или да је све безнадежно и пропало.

Република Српска је “остала на ногама“, а становништво је показало веома висок степен дисциплине и самоодржања, што је једна од врлина произашлих из ратних времена.

У најтежим тренуцима потребни су врело срце и мирна глава, нешто попут свакодневног наступа министра здравља Републике Српске Алена Шеранића.

Ако је Дејтон дао за право политичкој визији стваралаца Републике Српске од 9. јануара 1992. године, онда је начин ношења са једном од највећих криза у свијету у задњих 100 година показао да Српска има народ, визију и разлог за постојање.

Оно што те не убије то те ојача – пословица је која ових дана има апсолутно покриће у Републици Српској.