Зашто је број мртвих од корона вируса у источној Европи чак 60 пута мањи него у западној Европи?

Извор: www.advance.hr

Говорећи о доступним статистичким подацима немогуће је не уочити како постоје неке велике разлике у броју обољелих и мртвих када поредимо западну и источну Европу. Можемо линију повући равно између бившег социјалистичког блока и демократског западног. Разлике су велике, превелике да се не би детаљно анализирале.

Kренимо редом. Почнимо са популацијом. На простору Европе данас живи око 740 милиона становника – у ту популацију укључујемо и Русију (већи дио руске територије налази се у Азији, али већина становништва Руске Федерације, чак 110 од 143 милиона, живи на простору Европе).

Сада ћемо Европу подијелити на источну и западну, према политичким линијама из времена социјалистичког блока. У “источну Европу” ћемо тако укључити и простор бивше СФРЈ као и становнике који живе на простору некадашње источне Њемачке.

Збрајајући укупну популацију свих земаља некадашњег социјалистичког блока, односно све “иза Жељезне завјесе” (и мало испред – односно СФРЈ) добиjамо бројку од неких 300 милиoна људи. Дакле, источна и западна Еvропа нису баш 50/50, али у сврху ове анализе можемо рећи да су “ту негдје” (ако бисмо у ту рачуницу додали и “аутохтоне” становнике источне Европе који раде на простору западне, бројке би биле још и сличније). Kонкретније – на истоку Европе живи отприлике 40% становника, а на западу их живи отприлике 60%.

Сљедећи податак је број заражених и број преминулих од посљедица Ковид-19 у западној и источној Европи. Kористећи се релевантним јавним статистичким подацима долазимо до ових бројки*:

• Број случајева заразе у источној Европи: 41,796

• Број случајева заразе у западној Европи: 705,110

• Број смртних случајева у источној Европи: 1,011

• Број смртних случајева у западној Европи: 60,297

*Подаци од 9. априла

Према овим подацима на западу Европе имамо 17 пута више обољелих као и чак 60 пута више преминулих. Изазов пред нама је покушати одгонетнути зашто су ове разлике тако велике. По том питању могли бисмо издвојити неколико теорија.

Подаци нису тачни или се стварне бројке прећуткују

Kолико можемо бити сигурни у било које бројке које се представљају као службене? Свјетска здравствена организација (WHО), која има своје представнике у свим земљама свијета, узима их као релевантне. Дакако, методологија прикупљања ових бројки може (иако не би смјела) варирати од земље до земље, а зависи и од неких других фактора. Наиме, већина стручњака слаже се како су стварне бројке, за све земље свијета, готово сигурно пуно веће од приложених, бар што се тиче броја заражених – процјењује се како би стваран број заражених на глобалном нивоу могао бити између 10 и 20 пута већи од документованог. Разлог је у чињеници да се не проводи довољно тестирања. Што нека земља мање тестира биће мање забиљежених случајева.

Постоје и сумње да (барем неке) земље источне Европе “прикривају” стварно стање намјерно приказујући бројке нижима што јесу. То је претпоставка и таква оптужба није нужно утемељена. Број заражених може се лако сакрити, превидити, или једноставно не открити. Но, ту је и друга статистичка колона – број умрлих, а она се већ теже може прикрити.

Теорију о нетачним или скривеним подацима не можемо посве одбацити, ваља је узети у обзир, али ако и јест релевантна она можда тек мањим дјелом доприноси огромној разлици у броју мртвих заражених између источне и западне Европе.

Вирус није продро на исток у истој мјери као на запад

Ова теорија је већ конкретнија. Ко год је гледао интерактивну карту ваздушног саобраћаја изнад Европе уочио је знатно веће “гужве” на западу у односу на исток Европе.

Разлика између густоће ваздушног саобраћаја на истоку и западу Европе јасно је видљива. Такво стање било је и у јануару ове године када већина земаља још није корона вирус третирала као нешто нарочито опасно. Другим ријечима, вирус – који је стигао из Kине – се стигао пуно више проширити по западној Европи путем ваздушног саобраћаја.

Јеси ли ови подаци разлог зашто на истоку имамо толико мање обољелих и умрлих? Можда дјеломично и јесу, али постоји проблем при тој претпоставци. Ковид-19 је врло заразна болест, а између већег ширења вируса и увођења строгих мјера прошло је доста времена. Другим ријечима, вирус се стигао проширити поприлично по истоку Европе. Ипак, чињеницу да је западни дио Европе далеко фреквентније мјесто од истока треба свакако узети у обзир и ову теорију урачунати као битну у ширем појашњењу исток-запад ситуације.

Менталитет

То је већ тема која се провлачи од првог дана појаве корона вирус кризе. Наиме, када је Kина почела уводити крајње оштре мјере и затварати провинцију Хубеи, многи су се већ тада питали може ли се тако шта уопште наметнути просјечном становнику Европе? Тешко, но ипак пуно теже просјечном становнику западне него просјечном становнику источне Европе. Зашто? Због менталитета, односно историјског искуства. Становници источне Европе живјели су деценијама под једнопартијским комунистичким властима које су – неке мање, неке више инсистирале на послушности својих становника. Прошло је 30 година од онда, но неки начини размишљања дефинитивно су опстали, између осталог и тај да се наредбе превише не пропиткују него се слушају.

У сваком другом тренутку то може звучати окрутно но у овом специфичном времену такав менталитет можда спашава животе.
У сваком случају, поштовање мјера свакако помаже у овој ситуацији. Према неким истраживањима мјере на истоку Европе у правилу су строжије него на западу.

Генетика

О самом вирусу још увијек се доста тога не зна. Још увијек не можемо са сигурношћу рећи ни који су све начини на који се он преноси. Чињеница је да у свим земљама свијета имамо случајеве обољелих који једва да примијете симптоме, као и случајеве иначе здравих и млађих људи који завршавају смрћу. Стручњаци се слажу да генетика може играти јако велику улогу у томе како ће на кога дјеловати овај нови корона вирус. По том питању већ се покрећу интензивна и велика истраживања.

Чињеница јесте да су велика већина становника источне Европе Словени, са својим специфичним генетским карактеристикама. Има ли та чињеница икакве везе са знатно нижим процентом смртности на истоку Европе сазнаћемо тек када се ова теорија темељито испита те је за сада само у домену нагађања. Оно што може ићи контра “словенске теорије” је чињеница да су бројке добре и у оним земљама гдје већина становника нису Словени (балтичке земље, Румунија, Албанија…).

Источна Европа вакцинисана је против туберкулозе

Све истакнуте теорије могу колективно допринијети смањењу броја жртава од коронавируса у поређењу између источне и западне Европе. Ипак, имајући у виду да је број умрлих на истоку чак 60 пута мањи, можда је ова задња теорија и најснажнија теорија. Наиме, између источне и западне Европе постоји једна фундаментална разлика – цијела источна Европа вакцинисана је против туберкулозе вакцином БЦГ. Ријеч је о вакцини која која датира од почетка 20. вијека, а пун назив је “Bacillus Calmette-Guerin” те носи име по двојици француских бактериолога који су га изумили: Albert Calmette и Camille Guerin.

Вакцина БЦГ једина је која успјешно дјелује на превенцију ТБЦ-а, а иако је ТБЦ бактеријска болест, доказано је да дјелује и на неке вирусне инфекције. Вакцинација против туберкулозе обављала (и обавља) се широм источне Европе.

Али ако је туберкулоза тако тешка бактеријска болест, зашто се против ње већином вакцинисало само становништво источне Европе? Постоји конкретан разлог. Наиме, туберкулоза се често назива и “болешћу сиромаштва“. Она се шири у лошијим животним условима, тамо гдје недостаје хране, или су неки други животни услови неадекватни. Другим ријечима, социјалистички блок имао је конкретних проблема са свим наведеним и самим тим становништво је било у већој опасности од разбољевања ТБЦ-ом. Због те чињенице се проводило обавезно вакцинисање све дјеце.

На Западу се већ дуго не спроводи вакцинисање БЦГ-ом, осим у појединим земљама гдје се вакцинишу ризичне групе (Италија, Kанада, САД…)

И у Европи имамо неке изузетке који можда потврђују пуно тога. Морамо упоредити Португал и Шпанију. Зашто? Зато што је Португал једна од ријетких земаља западне Европе која је практиковала вакцинисање БСГ-ом!

Ово су актуелни подаци за Португал и Шпанију (9. април 2020):

Популација Португала: 10 милиона
Популација Шпаније: 47 милиона

Број случајева заразе у Португалу 13,141
Број случајева заразе у Шпанији: 148,220

Број смртних случајева у Португалу: 380
Број смртних случајева у Шпанији: 14,792

Бројке, још једном, говоре саме за себе. Шпанија можда јесте по броју становника скоро 5 пута већа од сусједног Португала, али има чак 39 пута више мртвих! Ако на ову аномалију примијенимо све горе истакнуте теорије, она која се тиче БСГ-а чини се најбитнија.

Надаље, имамо ситуацију у Њемачкој гдје је простор бивше (социјалистичке) Источне Њемачке 3 пута мање погођен. У бившем ДДР-у становници су вакцинисани са БСГ као и у цијелом бившем социјалистичком блоку.

Истраживања се тек требају комплетирати, но доступни подаци већ нам дају јасне сугестије. Број жртава знатно је мањи у земљама гдје је становништво вакцинисано БСГ-ом. БСГ вакцина направљена је како би људима дала имунитет у случају туберкулозе, но можда се испостави да БСГ чува, или барем ствара снажнији отпор и према Ковид-19. Наиме, иако говоримо о бактеријској (ТБЦ) и вирусној (Ковид-19) зарази, њихов примарни напад је на плућа и респираторни систем, а одбрана коју ствара БСГ можда је ефикасна, барем донекле, и у случају овог новог корона вируса.

Тестирање БСГ-ом на корона вирус управо је у активној фази у неколико земаља.

Закључак

Једна чињеница није спорна. У овом тренутку број заражених и умрлих радикално се разликује између источне и западне Европе, а све теорије које смо овдје навели можда колективно дјелују на тај однос (а вјеројатно и нису једине). Борба против корона вируса, који је зауставио 2020. годину, се наставља.