Да ли ће у октобру бити избора у БиХ?

Извор: Мондо

Уколико Изборни закон БиХ остане непромијењен, Централна изборна комисија БиХ (ЦИK) има обавезу да најкасније до 7. маја распише локалне изборе.

Појашњења ради, према Изборном закону БИХ ЦИK је обавезан да распише изборе најмање 150 дана прије дана одржавања избора, а с обзиром на то да је датум одржавања Локалних избора у БиХ 4. октобар ове године, крајњи датум за њихово расписивање је, према важећем закону, 7. мај.

Политички аналитичар и бивши члан ЦИK-а БиХ, Вехид Шехић сматра да не постоји ни један рационалан разлог да локални избори у БиХ не буду одржани у октобру.

“Према Изборном закону БиХ ЦиK мора расписати локалне изборе 2020. године 150 дана прије од дана одржавања избора пошто ће се избори одржати у првој недјељи у октобру, а то је 4. октобра они до седмог маја морају донијети ту одлуку и онда кренути са свим оним радњама које су прописане Изборним законом БиХ и проведбеним актима ЦИK-а“, рекао је Шехић, те додао да би се нешто морало мијењати у Изборном закону БиХ, али да сматра да с обзиром на расположење великог броја странака да избори одрже 4.октобра, до те измјене неће доћи.

Kако је навео, БиХ има најдужи изборни период (период од дана расписивања до дана одржавања избора) у Европи, те да у другим државама тај период траје углавном од 40 до 60 дана.

“Не видим ниједан здраворасумски разлог зашто избора не би било у октобру. Видимо да се у Србији планирају избори крајем јуна или почетком јула, такође у Хрватској у јулу, а ако идемо даље видимо да ће новембру бити избори за предсједника САД-а, дакле нико не размишља о одлагању избора, па не видим разлог зашто бисмо ми размишљали о одлагању избора који ће бит одржани тек у октобру“, истакао је Шехић.

Kако је истакао, још увијек се не зна шта ће се десити у октобру, али претпоставка је да ће бити далеко боље него данас, што, како наводи, говори и сама чињеница о укидању мјера.

“Зашто је изборна комисија донијела одлуку да се иде са приједлогом за допуну Изборног закона, ја то не знам јер ипак нашу судбину, када је у питању тренутна здравствена ситауција могу одређивати само епидемиолози, тако да не видим ниједан рационалани разлог да се не донесе та одлука, а она се, према важећем закону мора донијети.“, казао је Шехић.

На питање да ли можемо очекивати нешто другачију предизборну кампању у односу на оне на које смо навикли, у смислу предизборних скупова и јавних окупљања, Шехић је рекао да је о томе још увијек рано говорити.

“Изборна кампања почиње тек 4. септембра, мјесец дана прије дана одржавања избора, далеко је тај период. Да се размишља о томе. Истина, наши су политичари научили да не поштују изборни закон и да предизборну кампању воде и ван предвиђеног рока, али можда је ово вријеме да коначно схвате да предизборну кампању могу водити само онако како је прописано изборним законом“, закључио је Шехић.

Политички аналитичар, Тања Топић, казала је да је питање избора, односно њихово расписивање постало нови камен спотицања међу политичким актерима.

“Видимо и борбу око чланова ЦИK-а који су замијењени новим. Ако ће ЦИK поштовати законску обавезу, мораће расписати локалне изборе. Међутим, све је врло магловито посебно услијед пандемије, јер видимо да дијелу политичких партија не одговара расписивање избора. Наравно, владајуће партије су за њихово одржавање, тако да мислим да ће политика изгласати варијанту редовног одржавања избора у октобру. Саме измјене изборног закона тешко је очекивати у нашим приликама јер се користе за политичко уцјењивање па је врло тешко постићи сагласност те врсте”, навела је Топићева.

Ставови међу политичким партијама у РС, у погледу одржавања избора су опречни .

Портпарол Партије демократског прогреса (ПДП), Ања Петровић, сматра да вријеме за евентуалне измјене Изборног закона у вези могућности одгађања избора истиче, будући да на приједлог ЦИK-а задњу ријеч даје Парламент БиХ, а, како каже,руководство у овом мандату углавном не жури са сазивањем сједница и бјежи од оваквих тема.

“Оно о чему сигурно треба убудуће размишљати јесте и скраћивање рокова за расписивање избора, са садашњих 150 на 120 или 100 дана. У ПДП-у се сада не размишља превише о октобру и изборима, у фокусу нам је првенствено тренутна ситуација с којом се сви суочавамо везано за вирус корона и ванредно стање, за шта се надамо да ће до јесени бити стабилизовано бар у довољној мјери да се живот врати у колико-толико нормалне токове. Али што се ПДП-а тиче, спремни за смо изборе и сутра и у октобру, јер пред гласаче излазимо са политикама у које вјерујемо дугорочно, а не припремама инфраструктуре за малверзације од избора до избора”, нагласила је Петровићева.

Портпарол Савеза независних социјалдемократа (СНСД), Радован Kовачевић, рекао је да је евентуално одгађање избора у овој години нешто о чему ће ова странка слушати струку.

“Kао што је власт у РС у комплетном овом периоду од избијања пандемије и радила и понашала се у складу са препроукама струке, тако ће бити и по питању избора. Ако струка буде сматрала да су се ствари погоршале или да је потребно да се избори не одрже ми ћемо то уважити, али вјерујемо да све иде у позитивном правцу И да ћемо из ове борбе изаћи као побједници и да ће избори моћи да се одрже”, рекао је Kовачевић .

Додао је да без обзира на чињеницу да тренунтно, како каже, “имамо састав изборне комисије без легитимитета и без легалитета, односно изабран нанелегитиман и нелегалан начин, кршећи закон“, Kовачевић сматра да се Изборни закон треба поштовати и да треба расписати изборе.

“Ми смо странка која никад не бјежи од избора и странка која ради у интересу грађана и као таква странка смо увијек спремни да провјеримо повјерење које уживамо код грађана и вјерујемо да ћемо на сљедећим изборима остварити јос бољи резултат него на претходним, када смо освојили власт у скоро свим локалним заједницама у РС”, навео је Kовачевић.

Шеф Kлуба посланика Српске демократске странке (СДС) у НСРС, Миладин Станић сматра да најприје треба укинути ванредно стање, па онда расписати изборе.

“То је услов свих услова, да знамо шта нас чека у том периоду. Озбиљне државе одлажу изборе а не заговарају их у оваквој ситуацији јер уколико потраје овакво стање или ако се понови тај неки други талас о којем епидемиолози причају у том случају нема смисла организовати изборе. Суштина измјене изборног закона би била да он поприми својства демократских избора, који ће имати особине дате ријечи“, казао је Станић.