Шведска у доба короне-најризичнији експеримент на свијету
Извор: https://www.advance.hr/
Једна за другом све земље свијета се затварају, готово копирајући стратегију за суочавање с корона вирусом. И иако постоје мање разлике у приступу, генерално гледајући он је глобално готово идентичан – изолација, максимално смањење кретања, избјегавање међуљудских контаката, карантин… Све те огромне мјере, које ће без сумње девастирати бројне економије, предузимају се са једним јасним циљем: да се здравствени системи спасе (колико је то могуће) од опасног и наглог урушавања.
Многи ће рећи, и говоре, како је ово непотребно те како људе неће спасити од вируса (јер ће, кад тад, морати изаћи из својих изолација) те ће једина посљедица бити огромни економски удари. То је тачно, али тек дјеломично – да, људи ће на крају ипак морати изаћи вани, и да, економске посљедице биће велике. Но, ова тактика ипак има једну кључну предност – она нам даје на времену.
У својој опсежној анализи о стратегији борбе против вируса од прије неколико дана Томас Пуејо, инжењер са Станфорда, рекао је нешто врло упечатљиво: “Шта бисте учинили да се суочите са својим највећим непријатељем, непријатељем о којем знате јако мало, и да притом имате двије опције: зајурити се према њему, или побјећи и сакрити се како бисте добили вријеме за припрему. Шта бисте одабрали?“.
Не треба посебно ни наглашавати која опција је овдје паметнија. Ако је корона вирус тај непријатељ онда је сасвим јасно да би пуно боља опција била неко вријеме из заклона посматрати тог непријатеља, научити што је могуће више о њему, како би нам шансе, када једног дана кренемо “у напад“, биле што веће.
Управо то, овај глобални приступ изолације и карантина нам омогућује. Под условом да научна заједница заиста ради даноноћно на томе да пронађе вакцину, или за почетак барем сигуран лијек који би ублажио потенцијално смртоносне посљедице овог вируса, сваки дан којим можемо одгађати “велики јуриш” је битан.
Наравно, не мисле сви тако, или можда чак и мисле, када се аргумент образложи, али прешутно сматрају да је боље пустити да вирус побије стотине хиљада људи како би се спасила економија. У исто вријеме многи су вјеројатно у дилеми и да морају бирати између ова два сценарија то би им представљало велики морални и етички проблем.
Да, људи умиру, сваког дана умиру, од вируса (грипе) нарочито, али неку смрт прихватамо као природну и настављамо даље знајући да она неминовно долази и по све нас. Но, неке смрти нас трауматизују дубоко, као појединце, као народ, као врсту. То су оне смрти за које сматрамо да су се могле избјећи, или оне које су трагичне. Kорона вирус… многи једноставно не знају у коју би га категорију ставили. Ипак, већина је донијела консензус широм свијета – човјека морамо покушати спасити од магнитуде смрти која би трауматизовала цијели људски род.
Теба рећи и то да тај консензус међу државама ипак није универзалан. Неке земље одлучиле су бити дисиденти, покушати другачије, неће рећи да је то експеримент, но у суштини јесте – отклон од стратегија добијања на времену (карантин) јесте експеримент јер нико до краја не познаје природу овог вируса. Чули смо за неколико држава које су покушале другачије (но притом нисмо чули за ниједну државу која је превентивно одлучила заштити своју популацију карантином, односно сви који се уводе уводе се када је већ касно!), чули смо за приступ Сингапура, приступ Јужне Kореје… али највећи “експеримент” такве врсте у овом тренутку проводи једна европска земља – Шведска.
Датум је 26. март текуће године. Дневно од корона вируса умиру стотине људи, ситуација у Италији и Шпанији подсјећа на ратно стање. Европске земље тотално су већ изоловане. Мјере из дана у дан постају све строжије. На улицама је полиција, војска… У исто вријеме, 26. марта 2020. у Шведској се живот одвија “нормално“, школе раде, људи иду на посао, мјере су минималне…
Kако је то могуће? Могуће је јер су власти тако одлучиле, а одлучиле су вјерујући да ће им се овакав приступ вишеструко исплатити. Разумљиво, она земља која прође ову кризу уз минималне економске ударце биће (потенцијално) “награђена” једним знатно бољим привредним статусом од конкуренције (на темељу тога су САД, инфраструктурно неоштећене у Другом свјетском рату, и постале свјетска супер-сила!).
А ризик? Шта је с ризиком? Води ли се Стокхолм оном “ко не рискира не профитира”? Овако ствари стоје…
Шведска је у овом тренутку највећа земља свијета у којој рестрикција још увијек нема. Људи слободно иду гдје желе. Школе (за ученике до 16 година) су и даље отворене. Људи иду сваки дан на посао у пуним аутобусима, возовима… Да, забрањена су јавна окупљања, али само она изнад 500 људи! Радницима је тек сугерисано да раде од куће “ако је могуће“. Неке мјере свакако постоје, али су у поређењу са остатком свијета минималне. Прије два дана власти су увеле мјеру да ресторани и кафићи смију послуживати госте само за столом, не за шанком. У исто вријеме безброј ресторана и кафића широм Европе зјапи закључано.
Ко ће својом одлуком стати иза овог “највећег експеримента на свијету”? За почетак шведски министар здравља, који је поручио: “Наша земља не може уводити драконске мјере које би тек ограничиле ову епидемију, а у исто вријеме уништиле функционисање нашег друштва“.
Шведска има око 10 милиона становника, 2.754 заражених и 70 мртвих.
Главни државни епидемиолог у Шведској, Андерс Тегнел, нарочито се залаже да школе остану отворене. То аргументује тиме да је збрињавање дјеце важно како, између осталог, медицински радници не би били преоптерећени (односно да се у овој ситуацији додатно не морају још бавити и својом дјецом). Наравно, чињеница да је смртност међу дјецом готово никаква доприноси тој одлуци.
Наравно, да се не би стекао погрешан утисак – многи угледни шведски медицински стручњаци жестоко се противе оваквом приступу, али они нису на власти, а на крају дана власт је та која доноси одлуку.
Јоаким Роклов, епидемиолог са шведског Умеа универзитета, оштар је критичар ових одлука. “Није ми јасно зашто би Шведска морала бити толико другачија од свих других земаља. Ово је један огроман експеримент. Немамо појма – могло би упалити, али могло би отићи и у једном страшно лошем правцу…”, рекао је.
Шведске власти тврде како не настоје експлицитно постићи тзв. “имунитет крда” (гдје се довољан број људи зарази тако да вирусу једноставно понестане нових домаћина), али чини се како управо према томе иду.
Бивши премијер Карл Билт истиче како су улице Стокхолма, упркос чињеници да строгих мјера нема, знатно празније него прије неколико седмица. Може ли се Шведска уздати у разборитост властитог становништва да буде толико разумно и свјесно да ће избјегавати непотребно излагање вирусу?
Али све то ослањање на “разум грађана” може такође бити узалудно јер, како и истиче епидемиолог Роклов, нико заправо још не зна хоће ли “имунитет крда” бити успјешан чак и да се крене експлицитно са таквом стратегијом. Наиме, не зна се колико дуго ће уопште трајати имунитет код особа које се заразе овим вирусом.
Занимљиво је истаћи како шведски нордијски сусједи, судећи према актуелним мјерама, ни не помишљају на такве експерименте – Данска, Норвешка и Финска затвориле су своје школе, границе, уведени су строги карантени и изолације.
Током викенда Швеђанима се обратио премијер Стефан Лофвен из коалиције лијевог центра те поручио како ће оштрије мјере можда ступити на снагу касније, ако се процјени да је то потребно. “Постоје кључни тренуци у животу када се морате жртвовати, не само за себе већ и како бисте преузели одговорност за људе око вас, за друге људе, за своју земљу. Тај тренутак је сада. Тај дан је данас. Та дужност је сада на свима“, рекао Лофвен.
Занимљиво је истаћи како, упркос чињеници да су шведске мјере међу најблажим на свијету, владајућа коалиција се већ и сада налази на великом удару пословних интереса. Истакнута финансијска менаџерица, Kерстин Хесиус, оптужила је премијера да већ и овим благим мјерама узрокује велику економску штету.
Шта о свему мисле сами Швеђани? Очигледно је да прихватају пут који је Влада одабрала. Наравно, један Швеђанин и један Италијан у просјеку су карактерно врло другачије особе. Швеђани генерално имају велико повјерење у своје државне институције, нарочито у здравство, а и када им се каже да нешто требају направити, направиће (док у бројним другим земљама само репресија “функционише“). Упркос тим факторима, чињеница је да се Шведска упустила у огроман ризик и експеримент. Стручњаци су оштро подијељени и заправо нико не може са сигурношћу рећи како ће ово завршити. Шведска је свакако земља коју ће требати помно пратити у наредним данима и у контексту ове кризе. Наравно, сасвим је могуће да се власти “престраше” ако број заражених и мртвих почне нагло да расте (а тада би за строжије мјере можда већ могло бити прекасно), самим тиме све ово што данас вриједи за Шведску можда већ за дан или два више неће. Исто тако могуће је да Шведска одлучи издржати “све до краја“. Ако успије, биће економски награђена. Ако не успије… проћи ће потенцијално пуно лошије од других.
