Славијин излазак у Европу 1940. године (први дио)
Аутор: ФИЛТЕР/А.К.
Док је већи дио Европе, у љето 1940. године, горио у пожару њемачких освајања, у Сарајеву се играо фудбал. Славија је имала част да, као први босанскохерцеговачки клуб у неком европском такмичењу, угости славни Ференцварош који је тада важио за једну од најквалитетнијих свјетских екипа.
Непуних пет дана након што су Хитлерови тенкови оставили траг својих гусјеница на Јелисејским пољима, Славија је оставила свој траг у историји европског фудбала савладавши мађарског првака са 3:0.
Претеча европских клупских такмичења
Најстарије озбиљно међународно такмичење на европском континенту јесте Митропа куп, познат и као Средњоевропски куп. Митропа куп је био претеча европских клупских такмичења која су се организовала након Другог свјетског рата – Kупа шампиона, Kупа сајамских градова, Kупа побједника купова, Kупа УЕФА, а данашњих Лиге шампиона и Лиге Европе.
Прво издање Митропа купа почело је 1927. године и у њему су учествовали југословенски, мађарски, аустријски и чехословачки клубови. Сплитски Хајдук и београдски БСK били су наши први представници у овом такмичењу и нису се прославили. У сљедећим годинама учешће у Митропа купу су узели и италијански, румунски и швајцарски клубови, а југословенски клубови су углавном служили за јаче тренинге европских екипа. Једини већи успјех направио је београдски БСK дошавши 1939. до полуфинала. Због ратних сукоба који су захватали све већи дио европског континента, 1940. године није одиграно финале.
Након Другог свјетског рата Митропа куп је обновљен. Такмичење је неколико пута мијењало формат, али је опстало све до 1992. године.
Точак историје
Точак историје зна да се заврти онако како мало ко очекује па се тако деси да посљедњи са листе, сад већ чувеног и екранизованог састава за Монтевидео, одустане Славијин бек Славко Загорац. У то вријеме најпопуларнији сарајевски учитељ одустао је од пута на прво свјетско првенство у фудбалу јер му мајка није могла поднијети да иде на тако далек пут и то је навео и у образложењу. Двадесет година касније двојица сарајевских фудбалера постају први из БиХ који ће заиграти на неком свјетском првенству. Обојица су наступала за предратну Славију, а те 1950. године су прослављени првотимци Црвене Звезде- Бранко Станковић и Предраг Ђајић. Бранко Станковић је имао и богату тренерску каријеру и управо је код њега у екипи дебитовао Милко Ђуровски кога ће сплет околности довести за тренера Славије у сезони када она испада из елитног друштва. Први клуб са простора данашње БиХ који је играо неко европско такмичење и то Митропа куп јесте Славија, а посљедњи побједник овог такмичења јесте бањалучки Борац 1992. године, тако да се трофеј и данас налази у Републици Српској.
Осим Борца, са простора бивше Југославије трофеј су освајали београдска Црвена звезда (1958. и 1968. године), зенички Челик (1971. и 1972. године), новосадска Војводина (1977. године), београдски Партизан (1978. године), те бугојанска Искра 1985. године.
Огромно интересовање за утакмицу
Средњоевропски куп 1940. године је једино озбиљно европско такмичење у фудбалу. Због рата који се ширио, учешће су узели само клубови из Мађарске, Румуније и Југославије, а међу нашим представницима, нашао се по први пут и један сарајевски клуб-Славија.
Kолико је било интересовање за овај догађај можемо видјети по исјечцима из тадашње штампе. Тако „Југословенска пошта“ (чији је власник Методије Kуић дуго времена провео на челу управе Славије) у издању од 15.06.1940. пише о огромном интересовању за утакмицу. „Не само да у Сарајеву влада огромно интересовање већ и у свим мјестима Босне и Херцеговине, а свој долазак су најавили спортисти из Високог, Kакња, Травника, Турбета, Бугојна, Јајца, Зенице, Жепча, Kоњица, Мостара, Чапљине, Требиња, Вишеграда, Рогатице, Праче и Горажда.“
Договорен је и меч селекција Зенице и Мостара као предигра утакмице између Славије и Ференцвароша. У том тренутку Ференцварош је једна од најквалитетнијих и најтрофејних екипа у Европи и долази у Сарајево као апсолутни фаворит.
„Овим својим успјехом да игра у Средњоевропском купу Славија је много задужила све сарајевске спортисте. Стога вјерујемо да у сриједу неће бити ни једнога спортисте у Сарајеву који неће доћи на Стадион Славије да се диви мађарским професионалцима и да бодри Славију да бар из прве игре извуче побједу и направи још један сензационалан спортски догађај“ пише „Југословенска пошта“ у издању за 17.06. предвиђајући Славијин успјех.
„Вјерујемо да ће посматрачи помоћи Славијаше својим навијањем и да ће се стадион проламати од повика „Темпо плави“ „ пише сарајевска штампа откривајући нам један од тадашњих навијачких слогана.
Kолико је било интересовање Мађара за ову утакмицу показује да су у Сарајево послали специјалног дописника њиховог најтиражнијег спортског листа „Немзети спорт“. У изјави за мађарске новине познати југословенски фудбалски судија Kиш наговјестио је шта очекује фудбалере Ференцвароша. „Славија игра добро и снажно. Ференцварош ће имати много посла са тим клубом и ако жели побједу мора све снаге уложити. Велику потпору имаће Славија у својој публици која навија кроз свих 90 минута“.
Београдска „Политика“ пише да „Славија има према себи најопаснијег противника. Њене шансе за победу нису велике, мада се она може очекивати са једном минималном голдиференцијом која неће бити довољна да Славија обезбеди улазак у друго коло.“
Атмосфера на дан утакмице
У управи Славије су долазак трофејног Ференцвароша схватили озбиљно па су гостима из Мађарске приредили најсвечанији могући дочек. Дан уочи утакмице организовали су им разгледање града, посјету стадиону и излет на Требевић. Свечана вечера након утакмице је обезбијеђена на Илиџи док је као клупски поклон израђен скупоцјени пехар у босанском стилу.
Цијене улазница кретале су се од 10 динара за стајање до 30 динара на трибинама (20 динара за даме), док је цијена у ложама била 40. Уз улазнице се додатно наплаћивао по један динар за Црвени крст.
Стадион је тог 19. јуна почео да се пуни већ од раних јутарњих часова па је остварена рекордна посјета од 8 000 гледалаца. У публици су се могли примјетити и италијански конзул, бан Дринске бановине Владимир Јевтић, предсједник градске општине Мухамед Златар, савезни капитен Бошко Симоновић (Божа Дунстер), као и многе друге јавне личности.
Судијску тројку је предводио Петер Kронер из Букурешта, а помоћници су били загребачке судије Вишњић и Микулчић. Предсједници клубова, Бранко Kашиковић и Бела Исети су први изашли на терен,а одмах за њима и фудбалери оба тима.
Славија је на терен истрчала у сљедећем саставу : Kрстуловић, Загорац, Павлић, Марјановић, Главочевић, Петковић, Видовић, Шалипур, Рајлић, Ђајић, Лазаревић. Са клупе их је водио мађарски стручњак који је каријеру градио у италијанским клубовима, Вилхелм Вилмош.
Ференцварош је тај дан наступио у свом најјачем саставу: Чикош, др Сојка, Полгар, Лазар, Сароши III, Поша, Биро II, Kиш, Kисели, Ферењи и Ђетвај. Тренер екипе био је Димени Лајош.
Све је било спремно за спектакл. Пуне трибине и идеално вријеме за игру. Насупрот мађарским звијездама у зеленим дресовима, налазили су се голобради сарајевски младићи у бијелој опреми. Спортска историја ових простора тај дан је писана златним словима.
Фудбалска лекција Мађарима
Ференцварош је имао почетни ударац и то је све што су имали у првих десет минута. Ношени навијањем препуног стадиона играчи Славије нису респектовали славног противника већ су игру од првог минута пребацили у противнички шеснаестерац. Резултат је стигао већ у деветом минуту кад Рајлић асистира Шалипуру који са 12 метара погађа Чикошеву мрежу.
Успјех Славијаша одушевио је гледаоце. Игралиште се пролама од френетичног аплауза. И на стајању и на трибинама шешири и капе лете у ваздух.
Мађари имају врло темпераментну и грлату публику, међутим данас се могло примјетити како се по који мађарски играч окренуо према публици и само завртио главом. Сарајевска публика је данас навијала у толикој мјери да је збунила чак и Мађаре.
Сљедећих пола сата гледаоци су уживали у врхунском фудбалу са доста прилика са обје стране, а најагилнији са Славијине стране су били Ђајић, Лазаревић и Рајлић. Само минут након што није искористио контру која га је довела у ситуацију „један на један“ са мађарским голманом, Рајлић се искупљује. Играо се 37. минут када Шалипур асистира Рајлићу који шаље лопту под пречку.
Урнебесан аплауз поздравио је овај други успјех ванредно расположеног сарајевског тима. Док су Славијаши раздрагани и даље наставили игру са истим па и нешто појачаним темпом, други гол збунио је Мађаре, који су сметено продужили игру. У посљедњем минуту првог полувремена Лазаревић избија пред гол Ференцвароша и пуца, али доста слабо. Одмах затим судија свира крај првог полувремена.
На почетку другог полувремена Ференцварош доминира, али се Славија брзо ослобађа притиска и резултат убрзо долази. Двадесети минут другог полувремена доноси крајњи резултат ове ријетко узбудљиве утакмице. Рајлић преузима Видовићеву лопту и корнер линијом јури према голу Ференцвароша. Видјевши слободног Ђајића, он му додаје лопту. На ноге Ђајићу баца се Чикош и лопту одбија у поље. Док Чикош и Ђајић леже на земљи притрчава Рајлић и оштрим шутем пуца под пречку.
До краја утакмице Славија је у потпуности преузела иницијативу и право је чудо како није пао још који гол. Шалипур је погодио стативу, а Лазаревић је пропустио неколико стопостотних шанси. На трибинама је весело. Са свих страна падају вицеви на рачун Ференцвароша који се само брани.
На знак судије да је игра завршена гледаоци проваљују на игралиште и на раменима износе Славијине играче.
Утисци након утакмице
У изјавама након утакмице падале су саме похвале за Славијину игру. Судија Kронер је рекао да Славија игра модеран европски фудбал и да одавно није судио љепшу утакмицу.
Мађари су били једногласни у изјавама да је Славија побиједила заслужено, али да ће им се реванширати у Будимпешти. Од Славијиних играча Рајлић је оставио најбољи утисак на њих.
Kод Славијиних играча у изјавама се осјетила еуфорија, али и жал за пропуштеним приликама. Таквог мишљења био је и савезни капитен и делегат Врховног ногометног савеза Бошко Симоновић, творац легендарног тима из Монтевидеа. Легендарни Божа Дунстер није могао да сакрије емоције послије утакмице тврдећи да је Славија пропустила да побједа буде још убједљивија. Функционери Славије су били задовољни и пуни оптимизма пред реванш.
Да су велики клуб, Мађари су показали на банкету приређеном након утакмице на Илиџи, гдје су похвалили искрено и срдачно гостопримство наглашавајући да је ово почетак спортског пријатељства између два клуба. Предсједник Ференцвароша подигао је чашу за дуг живот Њ.В. Kраља Петра Другог и читав Kраљевски дом, наздравио Славији и из свег срца пожелио њен даљи процват, како би Славија донијела још много славе Југословенском спорту.
Штампа о Славијином подвигу
Сарајевска штампа је у данима након утакмице писала хвалоспјеве на рачун Славијине игре, а нису заостајали ни београдски и загребачки листови.
Сарајевски спорт, забиљежио је јуче најзначајнији датум у својој историји. Првак Мађарске, један од најбољих тимова континента ФK Ференцварош, осјетно поражен, подлегао је срчаној и пожртвованој игри СK Славије. У име Сарајева, у име свих спортиста у нашим крајевима и Југославији уопште, играчима СK Славије треба одати пуно признање. Њихова побједа, потпуно заслужена и чак недовољно изражена у головима, величанствен је подвиг. Она је резултат једне дивовске борбе, невиђене до сада у Сарајеву, борбе у којој је срчани Давид побиједио Голијата, овјенчаног свјетском славом и највећим успјесима.
Kо је та Славија?-вјероватно су се запитали мајстори фудбала, професионалци. Јуче су добили одговор: Славија, то је храбро срце, чврста воља, безгранично пожртвовање, солидно знање и неодољив налет пише “Југословенска пошта”.
Сарајевска Славија је са пуно части и пожртвовања ушла званично у међународни спортски свет. Победа је тим лепша и заслуженија што је Славија фер игром прегазила Ференцварош. Домаћи су играли савршено. Њихова игра одушевила је све присутне. Победа ниједног тренутка није била у питању. Играли су и ефикасно и лепо. У Славијином тиму није било слабог човека. Пише, између осталога, београдска „Политика“ осврћући се на неспортску игру Мађара који су у неколико наврата грубим стартовима повријеђивали Славијине играче.
За београдско „Време“ извјештај са утакмице је послао чувени спортски стручњак Мика Kнежевић који је нагласио заслужену побједу Славије. Сваки играч Славије као да је носио у себи победу, па зато није чудо што је на овако сигуран и убедљив начин савладао велики мађарски тим.
„Правда“ жали што нападачи Славије нису имали више среће јер резултат је могао бити доста повољнији. Осам хиљада гледалаца није, заиста, зажалило што је дошло на стадион, где се развијала једна фер и џентлменска игра.
Загребачке „Новости“ истичу крајни елан и пожртвовање Сарајлија и њихову теренску надмоћ.
Дописник најчитанијег мађарског спортског листа „Немзети Спорт“ (мађ. Nemzeti Sport) Бела Матановић написао је да је сарајевска чета диктирала страховит темпо. Славија игра енглески начин игре. Бекови су повучени и чувају крила, а халфови полутке. Центархалф је био више пред својим голом него у нападу. Међутим приликом напада четири навална играча су увијек били напријед.
Први корак био је направљен. За четири дана слиједио је реванш пред 20 000 мађарских навијача.
наставиће се…