Миливоје Вукашиновић – први пилот из нашег града

Аутор: ФИЛТЕР/ В.Ч.

Наш суграђанин Миливоје Вукашиновић, тренутно је завршна, пета, година на одсјеку Војног ваздухопловства на Војној Академији у Београду.

По завршетку студија, ове године, добиће звање мастер инжењера војног ваздухопловства и тако постати први војни пилот са наше регије у посљедњих 30 година.

Миливоје је рођен 1994. године, а на Академију није успио да се упише из првог пута. То га, каже, није демотивисало па је 2015. године испунио своју жељу.

“Потребно је проћи пријемни испит који се састоји од физичког васпитања и математике. Након тога на Ваздухопловном медицинском институту у склопу ВМА прошао сам кроз ригорозне љекарске прегледе и психотестове у трајању од 5 дана који провјеравају психофизочку подобност за летачки позив. На крају се ради тест линеарног нарастања убрзања, или популарна центрифуга, гдје се тијело излаже до пет и по пута већој сили Земљине теже”, објашњава Миливоје.

По завршетку ових тестова приступа се падобранској обуци која се завршава са два скока са 800 метара висине.

“Потом се креће са селективним летењем на школском авиону под називом “Утва 75″ у укупном трајању од 10 сати. Овдје се провјерава сналажење кандидата у ваздуху те моторичке способности и психолошка реакција  на ваздух, што је за човјека хостилна средина. Тек након свега наведеног кандидат се прима на модул Војног ваздухопловства и пролази прво основну војничку обуку, а затим долази на Академију.”

Прве двије године су опште, прича ускоро први пилот из нашег града.

“Тек у трећој години се сусрећемо са ваздухопловним предметима, а у четвртој и петој години приступамо практичној обуци”.

Вукашиновић је прошле године завршио основну обуку на француском хеликоптеру “Газела”, а ове године је на напреднијој обуци за хеликоптер “Гама”.

“Мој први наставник летења била је Ања Крнета, она је уједно и прва жена пилот хеликоптера у Србији. Она ме је додатно мотивисала и била ми инспирација”.

Интересовање за ваздухопловство код Миливоја се, каже, јавило тек крајем средње школе, а љубав према ваздухопловству се родила и ојачала током  пет година. Посебно истиче пријатељства која се стичу на Академији.

“Сјећам се свог првог лета, то је за мене било нестварно искуство и осјећај који се заиста не може описати. Мислим да то уђе свим пилотима у крв и постане стил живота, једноставно без летења не можемо. Иако је летење јединствен осјећај, на Академији сам  доживио и друге позитивне ствари можда и вриједније од летење. Стекао сам много пријатеља, мојих класића. То су пријатељства која ће, увјерен сам, трајати до краја живота.  Заједничким животом у ових пет година смо изградили стварно сјајне односе и постали скоро као породица, а не само пријатељи.”

По завршетку студија, најављује, радиће у Оружаним снагама Босне и Херцеговине,  у Бања Луци или евентуално у Сарајеву.

“Препоручио бих свим младим авантуристички настројеним људима да упишу Војну академију и нарочито овај смјер. Свјестан сам да су свима страсти и интересовања различита али мислим да би се доста младих могло пронаћи у Војном ваздухопловству и постати сјајни пилоти у будућности. “