Возни парк Опоравилишта Касиндо до 1941. године

Аутор: ФИЛТЕР/А.К.

Пошто је пропао план о увођењу трамвајске линије Илиџа-Касиндо двадесетих година прошлог вијека, тражили су се начини како да се што ефикасније пребаце први болесници до Опоравилишта. Како су се побољшавали услови, тако је и расла потреба за набављањем савременијих возила. Од коњског омнибуса и хаварисаног аутомобила до, за тај период, најсавременијих возила. Прича о возном парку Опоравилишта Касиндо до 1941:

Запрежна возила као превозно средство

Превозна средства првих година била су запрежна возила.

Коњски омнибус, лака кола и фијакер служила су за превоз пацијената и намјештеника, а теретна за превоз намирница и материјала. Служило се и воловском запрегом, па су дуго година, поред седам коња, држали и четири вола.

Коњски омнибус саобраћао је једном дневно, али је то било недовољно, јер је била доста велика фреквенција пацијената, посебно у љетним мјесецима.

Први аутомобили

Први аутомобил Опоравилиште је добило 1923. године од Здравственог одсјека покрајинске управе, али му је вијек био кратак. Уствари већ је био хаварисан јер је потицао из ратних репарација.

Свој властити и нов аутомобил Опоравилиште је добило 1925. године године. Био је то “Форд”, набављен послије доста расправљања и мољакања.

Други аутомобил, “Шевролет” набављен је 1928. године. Он је служио и за превоз пацијената и био је потпуно затворен.

Најбољи аутобус у Сарајеву

Ови аутомобили служиће, уз доста поправки, све до 1935. године када се стари “Форд” мијења новим аутобусом марке “Доџ” који је имао 17 сједишта. Био је то “један од најелегантнијих аутобуса у Сарајеву” како је писала “Југословенска пошта” у мају 1936. године.

Први возачи

Први возач, тада ријетко занимање, био је Сретен Крстић. Од 1925. као возач је запослен и Ивица Шиљић, а пред Други свјетски рат, као возач је почеп радити и Раде Томић.

Како се наводи у литератури из тог периода “били су вриједни и полетни радници, а вожња им није била једини посао”.