Српско нејединство криво за промјене Дејтона

Извор: Српска инфо

Прошле су 24 године од потписивања Дејтонског мировног споразума, који је зауставио рат у Босни и Херцеговини, али тај документ и даље отвара бројне расправе у јавности, почев од оних како су га високи представници погрешно тумачили, па до тога како су Срби тиме највише оштећени.

И док у БиХ већ дуже вријеме траје прави политички рат око тога ко погрешно тумачи Дејтон, да ли је овај изворни документ измјењен и да ли га је могуће вратити у првобитно стање, људи који су у првим годинама послије рата представљали Републику Српску вјерују да се ништа од тога не би десило да су Срби били јединствени.

Слажу се да се изворни Дејтон у међувремену много промијенио, али кажу да за то нису криви странци, већ су томе кумовали управо српски политичари који су „жељни власти без поговора извршавали све оно што им је наметано“.

– Да је било српског јединства ни слово Дејтона не би било промјењено – став је прве послијератне предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић.

Присјећајући се периода након потписивања Дејтона, Плавшићева, која је тада обављала функцију в.д предсједника Српске, истиче да су га Срби дочекали са великом скепсом.

Иако свјесни да напокон долази мир, Срби нису, како каже Плавшићева, благонаклоно гледали на тај документ.

– Међутим, касније када сам проанализирала тај споразум, ријеч по ријеч, зарез по зарез, било је јасно да је он позитиван за све стране у БиХ. Дејтонски мировни споразум је био добро избалансиран и нико није био оштећен. У почетку је било много отпора, највише са српске стране према том документу, али је он на крају ипак прихваћен – присјећа се Плавшићева у разговору за Српскаинфо.

Додаје да су већ у првим мјесецима након потписивања Дејтона почеле припреме за његову измјену од стране „моћника из међународне заједнице“. У томе су, каже Плавшићева, и успјели јер је разлика између изворног Дејтона и онога како данас изгледа БиХ евидентна.

– Непуна три мјесеца након потписивања Дејтона долазили су ми представници међународне заједнице и почели причати о духу Дејтона. Тада сам им рекла да ми не могу причати о духу Дејтона, јер имају изворни документ у којем је свака тачка важна. Убрзо се испоставило да дио међународних моћника није марио за оно што је тамо написано, већ су вјероватно ишли логиком хајде да они то потпишу, а ми ћемо онда проводити наше идеје које су назвали „дух Дејтона“ – истиче Плавшићева.

Она каже да може разумјети странце јер су они имали своје идеје, али да не може разумјети Србе који су дозволили да се тако нешто деси.

Свјесна је, каже она, чињенице да су високи представници смјењивали политичаре, забрањивали им даљи рад и чинили разне друге притиске на њих, али пита се зашто тада није било српског јединства.

Плавшићева каже да Срби нису смјели дозволити да се промјени ни зарез из тог документа, по цијену да их све смјене и затворе.

– Међутим, на сцену су дошли Срби којима је било најважније да дођу на неку функцију. Дозволили су да се неким бонским овлаштењима и притисцима смјењују људи. Једноставно није било српског јединства у вријеме када су ти људи смјењивани. Високи представник није имао право да смјењује људе. Да су Срби, без обзира на којој страни су били и којој политичкој партији припадали, стали јединствено и одбили смјене, тога не би ни било – категорична је Плавшићева.

Подсјећа да су српски политичари имали само један циљ који им је народ на изборима дао, а то је да чувају опстанак Српске. Међутим, како каже она, када се упетљају партијски и лични интереси онда се деси то што се тада дешавало српским политичарима у Српској који су смјењивани, а нико није стао уз њих.

– И онда кажу крив је Педи Ешдаун. Па није крив он већ Срби који нису били јединствени и нису жељели да стану једни уз друге и кажу не. Било је важније доћи до фотеље, него стати уз смјењеног човјека. Kажу узели нам војску. Нису је узели него смо је сами дали. Kако су то смјели дозволити? Српски идентитет је везан за војника и то се није смјело десити – поручује Плавшићева.

Бивши предсједник Српске Никола Поплашен који је смјењен са те функције одлуком тадашњег високог представника у БиХ Kарлоса Вестендорпа, каже да је на својој кожи осјетио самовољу странаца, али исто тако и српско нејединство.

– На Дејтонски мировни споразум, као колонијалистички папир, могло се одговорити једино на начин како је давних дана препоручио наш историчар Милорад Екмечић који је казао: „Издржати, издржати, издржати“. У том издржавању се тренутно доста добро одвија одбрана од могућих интервенција и спољних притисака – каже Поплашен.

Он истиче да, с друге стране, унутрашња политика, укључујући социјалну неправду и огромно осиромашење становништва, не иде у прилог Републике Српске.

Говорећи о измјенама изворног Дејтона и смјенама те притисцима које су трпили српски политичари из СДС, Поплашен наводи да је томе у кључној мјери кумовала „наивна фаза политичара из Српске“.

– Kоја је била преплављена дивљењем западу и вјеровању странцима на ријеч. И сам Додик (Милорад Додик, лидер СНСД, оп.аут.) је недавно то протумачио као своју наивну фазу у којој је наивно вјеровао странцима – истакао је Поплашен.

Он каже да су се смјене српских политичара и измјене Дејтона могле спријечити да су тадашњи политичари заузели став да се чврсто држе заједно, те да инсистирају на српском становишту које није супротстављено било којем народу и било којој нацији.

– Да се заузело ово становиште које сам навео, без иритирања и без штете по друге нације и народе, данас не бисмо били у ситуацији да се боримо за она овлаштења која смо добили у Дејтону, јер их не би ни предали – закључује Поплашен.

Бивши српски члан Предсједништва БиХ, Живко Радишић, каже да се од Дејтона очекивало много, не само у смислу престанка рата, већ и отварања неке нове странице за Балкан и цијели свијет.

– На жалост, гледано са ове дистанце мислим да се нису оствариле те жеље и очекивања из бројних разлога. Прије свега, ако погледамо унутрашње односе у БиХ видимо да и даље тапкамо у мраку, а ништа боље није ни у нашем окружењу. Нисмо научили основну лекцију, а то је да поштујемо једни друге и да се уважавамо као народи, цивилизације и културе. Још смо оптерећени прошлошћи и никако да схватимо да се не морамо грлити и љубити, али да се морамо поштовати и договарати – истиче Радишић.

Он додаје да се много тога промијенило у БиХ у односу на изворни Дејтон, али да ништа није вјечно, па ни тај документ. Међутим, како каже Радишић, да би дошло до било каквих измјена, треба договор свих народа који живе у БиХ.

– Морамо успоставити стабилан мир и повјерење, те сјести као људи и договорити се о томе да ли може да нам буде боље у овој држави. Ако може, хајмо радити на томе. Требамо ићи напријед, а не корак уназад. Рушити знамо сви али богами не и градити – поручује Радишић.