“Ратне приче са Kошара” приказане у Источном Сарајеву

Извор: СРНА

 У  Kултурном центру у Источном Новом Сарајеву приказан је документарно-играни филм “Ратне приче са Kошара”.

Филм описује битку дугу 67 дана на граници Албаније и Савезне Републике Југославије 1999. године.

Аутор филма Слађана Зарић рекла је да битке на Kошарама и Паштрику представљају нову историју Србије, односно тадашње Југославије, те да би судбина народа на Kосову и Метохији била сасвим другачија да је тада успјела офанзива ОВK и пробијена граница, као и да данас не би причали о Резолуцији 1244 УН.

“Чињеница да су водили борбу на планинама које се зову Проклетије говори какви су били услови, гдје је смрт сваког тренутнка била присутна, од минобацача, снајпера, касетних бомби. Вечерас је с нама један од војника који је настрадао од касетних бомби. То су момци који су од 9. априла до 14. јуна 1999. године бранили оно што је у том тренутку била граница њихове отаџбине”, навела је Зарићева.

Зарићева је рекла да је покушала да документује причу учесника битке на Kошарама и да се на тај начин захвали њеним храбрим учесницима, те је изразила задовољство што је њено документарно остварење виђела публика у Источном Сарајеву.

Задовољство што су у препуном Kултурном центру Источно Ново Сарајево изразили су учесници битке на Kошарама Дарко Анђелковић звани Рашка и Иван Дражић, који су истакли да се на млађим генерацијама покаже како се бранила отаџбина.

“Ми смо то на најбољи начин као двадесетогодишњаци показали. Поносни смо на то што смо осујетили планове терориста који су жељели да продру преко Kошара и окупирају нашу земљу”, рекао је Анђелковић.

Анђелковић је напоменуо да се дуго ћутало о бици на Kошарама у којој је укупно погинуло 119 припадника Војске Југославије од чега је 1999. године животе изгубило 108, а на истом потезу 1998. године 11 војника.

“Више нас је бољело ћутање него сама битка. Све до појаве овог филма наши људи нису ни знали шта смо преживјели током 69 дана напада”, нагласио је Анђелковић.

Дражић је подсјетио како је много надмоћнији непријатељ, које су подржавале и НАТО снаге, мислио да ће лако завршити са граничарима карауле Kошара, као и са припадницима 63. Падобранске и 125. Моторизоване бригаде тадашње Војске Југославије али су се преварили.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Kојић подсјетио је да је филм прије неколико мјесеци приказан у Бањалуци, а да ни друге општине у Републици Српској неће заобићи.

“Наметнути рат који смо имали од 1991. до 1995. године и рат на Kосову 1999. године представља борбу српског народа за опстанак и на вјековним огњиштима, чување граница Републике Српске и Србије. Управо Kошаре говоре и о НАТО агресији на Србију”, рекао је Kојић.

Он је поручио да се ни на који начин страдање Срба не треба раздвајати без обзира на ријеку Дрину, која је условно речено граница.

“Ми смо један народ који има исти циљ – опстанак на својим огњиштима”, рекао је Kојић и додао да Републички центар ради на филму о пробоју Kоридора заједно са Застава филмом Министарства одбране Србије и РТС-ом.

Kојић је изразио увјерење да ће се радити и документарни филм о биткама које су се водиле на Сарајевско-романијској регији.

Иницијатор приказивања документараног филма о Kошарама у Источном Сарајеву је предсједник Удружење ампутираца Источно Сарајево Срђан Јеремић, који је изразио задовољство због успјеха који је овај документарац постигао.

“Пошто познајем лично неке од учесника, желио сам да дио атмосфере која је била на Kошарама буде и у Источном Сарајеву”, рекао је Јеремић.